N
nikola crnojevic
Gost Prestolnice
Igrač
Joined:11 February 2026
Messages:4
Reaction score:0
Points:15
1. Prezime, Ime, Statički ID
Ime i prezime: Nikola Crnojević
Statički ID: 688-400
2. Godine i datum rođenja
Godine: 34 godine
Datum rođenja: 15. 05. 1990.
3. Fotografije lika
(Ovde ubaci svoje screenshotove iz igre: spreda, levi i desni profil)
4. Pol
Muški
5. Religija
Pravoslavna
6. Nacionalnost
Crnogorska / Srpska
7. Roditelji
Otac: Petar Crnojević (Preminuo)
Majka: Marija Crnojević
7.1. Brat/Sestra
Bakee Crnojević (Brat): Moj mlađi brat i čovek u koga imam najviše poverenja. Dok ja gledam širu sliku i planiram postupke, Bake je taj koji drži red na ulici. Impulsivan je, nema straha ni od čega i on je zadužen za direktne operacije i kontrolu ljudi na terenu.
8. Izgled
Stil odevanja: Volim klasičan i funkcionalan stil. Najčešće me možete videti u beloj košulji sa sivim prslukom ili u nekom svečanom sakou. Ne podnosim kič i napadan nakit, držim do neke osnovne elegancije.
Frizura: Kratko podšišana i uvek uredna kosa, uz negovanu kraću bradu.
Crte lica: Oštre crte, naglašena vilica i dosta ozbiljan pogled. Vidi se na meni da nisam prošao kroz lak život.
9. Karakteristične osobine
Ožiljak na levoj arkadi: To mi je uspomena iz mlađih dana i ulične tuče u Berlinu.
Tetovaža na podlaktici: Porodični grb Crnojevića. To mi je simbol odanosti porodici i korenima.
Smirenost: Veoma sam tih i retko kad podižem glas. Ljudi koji rade sa mnom znaju da je ta tišina često opasnija od bilo kakve galame.
10. Obrazovanje
Srednja tehnička škola (Beograd)
Nezavršene studije ekonomije (Berlin) morao sam da prekinem fakultet zbog porodičnih problema i ulaska u svet sive ekonomije kako bih prehranio porodicu.
11. Stil života (Prošireno)
11.1. Rano detinjstvo (0-3 godine)
Rođen sam na Cetinju, u onoj staroj kamenoj kući koja potsjeca na tradiciju i istoriju. Prve uspomene su mi vezane za oca dok mi priča o našem poreklu i lozi Crnojevića. Od malena sam naučen da se snaga ne pokazuje vikom, nego karakterom i samim prisustvom u prostoriji.
11.2. Detinjstvo (3-12 godina)
Kad smo se preselili u Beograd, to je bio totalni šok za mene. Iz planinske tišine sam upao u sivilo blokova. Dok su se druga deca igrala, ja sam provodio sate u garaži sa ćaletom, učeći kako da sklopim i rasklopim motor Mercedesa. On je bio čovek starog kova naučio me je da muškarac mora da zna da popravi mašinu i da drži svoju reč. U školi sam uvek bio "onaj Crnogorac" koji ne dira nikog prvi, ali bi završavao svaku tuču jednim udarcem ako bi neko krenuo na slabije.
11.3. Tinejdžerske godine (12-18 godina)
Sve mi se srušilo jedne novembarske noći kad je otac Petar stradao u udesu na Ibarskoj. Policija je to brzo zatvorila kao nesreću, ali ja sam znao da njemu kočnice nikad ne bi same od sebe otkazale. Sa 15 godina sam postao glava kuće. Noću sam vukao džakove na crno dok mi ruke ne bi prokrvarile, a danju pazio na brata Baketa. Sav taj bes sam iskalio u boks, ne da bih se takmičio, nego da naučim kako da primim udarac i ostanem na nogama.
11.4. Mladost (18-30 godina)
Odlazak u Berlin mi je bio i beg i šansa. Počeo sam kao izbacivač u klubovima gde se skupljala ruska mafija i elita. Tu sam naučio da čitam ljude samo po pogledu ili pokretu ruke. Brzo sam ušao u transport. Moja specijalnost je bila "nevidljivost" – dok su se drugi kurčili oružjem, ja sam koristio mozak, lažne papire i poznavanje carine. Prevezao sam tone robe preko pet granica, a da me niko nije ni pogledao. Tu sam naučio: kriminalac koji puca je običan radnik, a onaj koji razmišlja je direktor.
11.5. Zrelost (30-60 godina)
Povratak u Beograd je bio logičan korak. Vratio sam se sa kapitalom, kontaktima i hladnom glavom. Video sam grad pun bandi bez ikakvog kodeksa i odlučio da to promenim. Uzeo sam staro skladište, pretvorio ga u bazu i okupio ljude kojima verujem. Brat Bake je tu pored mene, a pravilo je jasno: "Ko izda porodicu, ne ide u zatvor, nego u istoriju." Sad pijem kafu sa najjačim ljudima, dok mi kamioni uvek stoje spremni za pokret.
12. Sadašnje vreme — Kako lik sada živi
Živim životom koji je visok rizik, ali se trudim da budem što manje upadljiv. Dan mi počinje u 6 ujutru treningom, a završava se kasno pregledanjem izveštaja o robi. Ne nosim skupa odela da bih se hvalio, nego zato što je to moja uniforma. Trenutno kontrolišem bitne tačke u gradu, ali niko ne zna koliko je moja mreža zapravo duboka. Ja sam onaj koji čeka pravi trenutak za šah-mat.
14. Zaključak (Suština i sposobnosti)
Analitički genije: Uvek vidim širu sliku i imam bar tri alternativne rute ako nešto krene po zlu.
Majstor logistike: Organizujem transport bilo čega preko celog grada bez ikakve sumnje.
Diplomata iz senke: Vešt sam u pregovorima. Znam kad treba pružiti ruku, a kad pokazati zube. Oružje koristim retko, ali kad ga koristim, to radim hirurški precizno.
Ime i prezime: Nikola Crnojević
Statički ID: 688-400
2. Godine i datum rođenja
Godine: 34 godine
Datum rođenja: 15. 05. 1990.
3. Fotografije lika
(Ovde ubaci svoje screenshotove iz igre: spreda, levi i desni profil)
4. Pol
Muški
5. Religija
Pravoslavna
6. Nacionalnost
Crnogorska / Srpska
7. Roditelji
Otac: Petar Crnojević (Preminuo)
Majka: Marija Crnojević
7.1. Brat/Sestra
Bakee Crnojević (Brat): Moj mlađi brat i čovek u koga imam najviše poverenja. Dok ja gledam širu sliku i planiram postupke, Bake je taj koji drži red na ulici. Impulsivan je, nema straha ni od čega i on je zadužen za direktne operacije i kontrolu ljudi na terenu.
8. Izgled
Stil odevanja: Volim klasičan i funkcionalan stil. Najčešće me možete videti u beloj košulji sa sivim prslukom ili u nekom svečanom sakou. Ne podnosim kič i napadan nakit, držim do neke osnovne elegancije.
Frizura: Kratko podšišana i uvek uredna kosa, uz negovanu kraću bradu.
Crte lica: Oštre crte, naglašena vilica i dosta ozbiljan pogled. Vidi se na meni da nisam prošao kroz lak život.
9. Karakteristične osobine
Ožiljak na levoj arkadi: To mi je uspomena iz mlađih dana i ulične tuče u Berlinu.
Tetovaža na podlaktici: Porodični grb Crnojevića. To mi je simbol odanosti porodici i korenima.
Smirenost: Veoma sam tih i retko kad podižem glas. Ljudi koji rade sa mnom znaju da je ta tišina često opasnija od bilo kakve galame.
10. Obrazovanje
Srednja tehnička škola (Beograd)
Nezavršene studije ekonomije (Berlin) morao sam da prekinem fakultet zbog porodičnih problema i ulaska u svet sive ekonomije kako bih prehranio porodicu.
11. Stil života (Prošireno)
11.1. Rano detinjstvo (0-3 godine)
Rođen sam na Cetinju, u onoj staroj kamenoj kući koja potsjeca na tradiciju i istoriju. Prve uspomene su mi vezane za oca dok mi priča o našem poreklu i lozi Crnojevića. Od malena sam naučen da se snaga ne pokazuje vikom, nego karakterom i samim prisustvom u prostoriji.
11.2. Detinjstvo (3-12 godina)
Kad smo se preselili u Beograd, to je bio totalni šok za mene. Iz planinske tišine sam upao u sivilo blokova. Dok su se druga deca igrala, ja sam provodio sate u garaži sa ćaletom, učeći kako da sklopim i rasklopim motor Mercedesa. On je bio čovek starog kova naučio me je da muškarac mora da zna da popravi mašinu i da drži svoju reč. U školi sam uvek bio "onaj Crnogorac" koji ne dira nikog prvi, ali bi završavao svaku tuču jednim udarcem ako bi neko krenuo na slabije.
11.3. Tinejdžerske godine (12-18 godina)
Sve mi se srušilo jedne novembarske noći kad je otac Petar stradao u udesu na Ibarskoj. Policija je to brzo zatvorila kao nesreću, ali ja sam znao da njemu kočnice nikad ne bi same od sebe otkazale. Sa 15 godina sam postao glava kuće. Noću sam vukao džakove na crno dok mi ruke ne bi prokrvarile, a danju pazio na brata Baketa. Sav taj bes sam iskalio u boks, ne da bih se takmičio, nego da naučim kako da primim udarac i ostanem na nogama.
11.4. Mladost (18-30 godina)
Odlazak u Berlin mi je bio i beg i šansa. Počeo sam kao izbacivač u klubovima gde se skupljala ruska mafija i elita. Tu sam naučio da čitam ljude samo po pogledu ili pokretu ruke. Brzo sam ušao u transport. Moja specijalnost je bila "nevidljivost" – dok su se drugi kurčili oružjem, ja sam koristio mozak, lažne papire i poznavanje carine. Prevezao sam tone robe preko pet granica, a da me niko nije ni pogledao. Tu sam naučio: kriminalac koji puca je običan radnik, a onaj koji razmišlja je direktor.
11.5. Zrelost (30-60 godina)
Povratak u Beograd je bio logičan korak. Vratio sam se sa kapitalom, kontaktima i hladnom glavom. Video sam grad pun bandi bez ikakvog kodeksa i odlučio da to promenim. Uzeo sam staro skladište, pretvorio ga u bazu i okupio ljude kojima verujem. Brat Bake je tu pored mene, a pravilo je jasno: "Ko izda porodicu, ne ide u zatvor, nego u istoriju." Sad pijem kafu sa najjačim ljudima, dok mi kamioni uvek stoje spremni za pokret.
12. Sadašnje vreme — Kako lik sada živi
Živim životom koji je visok rizik, ali se trudim da budem što manje upadljiv. Dan mi počinje u 6 ujutru treningom, a završava se kasno pregledanjem izveštaja o robi. Ne nosim skupa odela da bih se hvalio, nego zato što je to moja uniforma. Trenutno kontrolišem bitne tačke u gradu, ali niko ne zna koliko je moja mreža zapravo duboka. Ja sam onaj koji čeka pravi trenutak za šah-mat.
14. Zaključak (Suština i sposobnosti)
Analitički genije: Uvek vidim širu sliku i imam bar tri alternativne rute ako nešto krene po zlu.
Majstor logistike: Organizujem transport bilo čega preko celog grada bez ikakve sumnje.
Diplomata iz senke: Vešt sam u pregovorima. Znam kad treba pružiti ruku, a kad pokazati zube. Oružje koristim retko, ali kad ga koristim, to radim hirurški precizno.
