mirsad
Batonga
Igrač
Joined:21 August 2025
Messages:65
Reaction score:0
Points:35
U Beogradu prije dosta godina sve je bilo podijeljeno, svaka ulica imala je svoje ljude, svoje pravila i svoje ratove, niko nikome nije vjerovao
U tom vremenu po gradu su kružile priče o sitnim lopovima i uličnim bandama, ali niko nije imao muda da napravi nešto ozbiljno
Sve dok se jedne hladne noći kod Sava Centra nisu sreli trojica momaka, Lazar, Vuk i Stefan
Nisu imali ništa, ni pare, ni kola, ni veze, samo želju da prežive i da se dokažu
Bili su različiti po svemu, ali ih je povezala ista glad, ona u stomaku i ona u glavi
Sjeli su na klupu, zapalili cigaru i tu su se dogovorili da više nikad neće biti mali igrači
Te noći su se zakleli da će stvoriti svoje ime, nešto što će cijeli grad da pamti
Nazvali su se Bratstvo Senke
Počeli su tiho, iz sjene
Prvo su uzeli sitne poslove, čuvali lokale, rješavali dugove za druge, a onda su polako počeli da šire svoje ljude po gradu
Nisu pravili buku, ali svi su znali da su tu
Njihovo pravilo bilo je jasno, ne pucamo prvi ali završavamo zadnji
Ubrzo su se našli na meti drugih, posebno jedne starije ekipe iz Zemuna koja nije voljela konkurenciju
Ali Lazar nije bio tip koji se povlači, skupio je ekipu i rekao im samo jedno
“Ko god nas dira, mora da zna da Senka ne zaboravlja”
Nakon te noći, svi su shvatili da s njima nema igre
Bratstvo Senke je postajalo sve jače
Svaki dan su imali više ljudi, više para i više poštovanja
Ulice su im otvorile vrata, a grad ih je polako počeo da zove po imenima
Neki su ih zvali kriminalcima, neki herojima, ali istina je bila negdje između
Njihov cilj nikad nije bio da vladaju, već da prežive i ostanu svoji
Nisu se bojali policije ni drugih klanova, jer su imali ono što drugi nisu
Zajedništvo, bratstvo i riječ koja se ne krši
I zato su opstali
Danas kad neko u Beogradu šapatom pomene Bratstvo Senke, zna se o kome se priča
O trojici momaka koji su iz ničega stvorili ime koje i dan danas odzvanja u mraku
U tom vremenu po gradu su kružile priče o sitnim lopovima i uličnim bandama, ali niko nije imao muda da napravi nešto ozbiljno
Sve dok se jedne hladne noći kod Sava Centra nisu sreli trojica momaka, Lazar, Vuk i Stefan
Nisu imali ništa, ni pare, ni kola, ni veze, samo želju da prežive i da se dokažu
Bili su različiti po svemu, ali ih je povezala ista glad, ona u stomaku i ona u glavi
Sjeli su na klupu, zapalili cigaru i tu su se dogovorili da više nikad neće biti mali igrači
Te noći su se zakleli da će stvoriti svoje ime, nešto što će cijeli grad da pamti
Nazvali su se Bratstvo Senke
Počeli su tiho, iz sjene
Prvo su uzeli sitne poslove, čuvali lokale, rješavali dugove za druge, a onda su polako počeli da šire svoje ljude po gradu
Nisu pravili buku, ali svi su znali da su tu
Njihovo pravilo bilo je jasno, ne pucamo prvi ali završavamo zadnji
Ubrzo su se našli na meti drugih, posebno jedne starije ekipe iz Zemuna koja nije voljela konkurenciju
Ali Lazar nije bio tip koji se povlači, skupio je ekipu i rekao im samo jedno
“Ko god nas dira, mora da zna da Senka ne zaboravlja”
Nakon te noći, svi su shvatili da s njima nema igre
Bratstvo Senke je postajalo sve jače
Svaki dan su imali više ljudi, više para i više poštovanja
Ulice su im otvorile vrata, a grad ih je polako počeo da zove po imenima
Neki su ih zvali kriminalcima, neki herojima, ali istina je bila negdje između
Njihov cilj nikad nije bio da vladaju, već da prežive i ostanu svoji
Nisu se bojali policije ni drugih klanova, jer su imali ono što drugi nisu
Zajedništvo, bratstvo i riječ koja se ne krši
I zato su opstali
Danas kad neko u Beogradu šapatom pomene Bratstvo Senke, zna se o kome se priča
O trojici momaka koji su iz ničega stvorili ime koje i dan danas odzvanja u mraku
