AKTIVAN Dante Cortex

[Dante]

1. Prezime, Ime, Statičan (ID)

Dante Cortex (Nemanja Božinović) - ID: - 533-327

2. Godine i datum rođenja

36 godina, rođen 17.04.1989.

3. Fotografije lika

Jedna fotka posle zatvora, Beograd

4. Pol

Muški

5. Religija

Pravoslavni hrišćanin

6. Nacionalnost

Srbin(poreklo mešovito; očeva linija nosi špansko prezime Cortex, što je ostalo u porodici)

7. Roditelji (puno ime)

Otac: Aleksandar Cortex - Radnik koji je od običnog vozača stigao do malog privatnog prevoznika i servisa. Opsesivno je verovao u disciplinu i reč datu čoveku, naučio me je da se na poslu ćuti, gleda i pamti. Često je radio u inostranstvu, donosio kući i novac i navike velikih gradova. Prezime „Cortex“ nosio je sa ponosom po očevoj liniji.


Majka: Ana Cortex - Oslonac kuće, žena koja je odrastala sa ocem u istom kraju i volela ga „od malih nogu“. Držala je porodicu na okupu, bdela nad nama i kad nismo zaslužili. Umela je da smiri i mene i braću, da hladne glave prebrodi ono što život baci pred vrata.

7.1. Braća/sestre

Sestara nema.
Braća (ukupno trojica):

• Pedro Cortex ( živ, mlađi od mene godinu dana - 35 god ) - razuman, hladnokrvan, čovek koji ne diže glas kad drugi viču. Uvek blizu, uvek desna ruka. Posle onoga što nam se desilo, nestao je bez traga, promenio ime i napustio grad. Tražim ga i dalje.
• Luka Cortex ( blizanac, mlađi 4 godine ) - brz na nogama i na pameti, snašao se na ulici kao da je rođen za to. Voleo je rizik više nego što je trebalo.
• Marko Cortex ( blizanac, mlađi 4 godine ) - tiši od Luke, ali tvrđi. Njegova lojalnost nije stala ni kad je trebalo da uzmaknemo.

8. Izgled

Visok 193 cm, težak 96 kg. Pravilna ramena, nešto oštrije crte lica, bore su već presekle čelo i uglove očiju. Kosa proseda, kraće ošišana, brada kratka, održavana.

9. Karakteristične osobine

• Blago promukao glas - posledica previše cigareta i hladnih noći na otvorenom.
• Navika da sedi leđima uza zid - profesionalna deformacija.

10. Obrazovanje

Osnovna i srednja škola završene tokom perioda kada je porodica kružila između Srbije i inostranstva, praktično sam odrastao na relaciji Srbija - Nemačka. Završena srednja tehnička škola (automehaničarski smer), dosta prakse po radionicama i magacinima. Kasnije sam više naučio na ulici nego u klupi: logistika, organizacija, ljudi.

11. Stil života

11.1. Rano detinjstvo (0–3)

U kući je uvek mirisalo na ulje za mašine i kafu u kasne sate. Otac je radio, majka držala ritam dana. Nema sećanja na velike stvari, samo na to da je stan bio mali, ali topao. Naučio sam da ne plačem glasno - brže se zaspi kad te niko ne teši.

11.2. Detinjstvo (3–12)

Rasli smo kao četvorica malih vukova: Pedro i ja napred, blizanci korak iza, ali uvek tu. Menjali smo krajeve, škole, jezike u dvorištu, snalazio sam se brzo i lakše pamtio lica nego imena. Učio sam od oca da se alat ne baca i da se reč drži. Od majke - da se sto postavlja i kad znaš da će gost zakasniti.

11.3. Tinejdžerske godine (12–18)

Nastavio sam tim tempom: škola koliko mora, a posle škole šta ima - istovar, radionica, noćna dežurstva, sitna čuvanja. Para malo, ali čista na ruke. Naučiš brzo ko kasni sa kešom, ko folira, ko stvarno radi. Ja sam bio taj što ćuti i odradi.
Pedro tik iza mene, hladna glava, nikad ne paniči. Blizanci - stalno radoznali, sve pamte. U kući se nije dizao glas, sve se rešavalo pogledom i kratkim “okej”.
Do osamnaeste nisam bio “taj lik”. Više radnik nego igrač. Poštujem dogovor, ne kradem tuđi hleb, ali znam da se snađem kad zafali. To je to.

11.4. Mladost (18–30)

Kraj mladosti je došao preko noći. Mojih 25, Pedro 24, blizanci tek 18. Jedan telefon, jedna nesreća, i kuća nam se ispraznila kao da je neko povukao kabl iz zida. Posle sahrane, kad svi odu i ostane samo tišina, krenu papiri da iskaču, dugovi. Ne ovi sa osmehom i kreditnim savetima, nego računi, izvršitelji, papiri bez potpisa. Došli su kulturno, oni krenuli da broje, dani, rate, šta možete da prodate, šta vam je “naša dobra volja”. Poruka je bila čista - ovo više nije vaša dom.


Nismo jurili nevolju, nevolja je jurila nas. Nedeljama smo lutali i smišljali plan koji se menja na svaka tri sata. Tad mi prilazi jedan tip koga sam ranije viđao po kraju. Nismo pričali nikad, ali čovek sluša ulice bolje od radija. Kaže kratko: “Ima posao. Dostava, diskretnost, keš.” Nisam tražio krupna slova ni ugovore. Znao sam otprilike satnice, rute, ko su vrata, ko je zid. Rekao sam “može”.


Krenulo sitno. Koverte, male ture, “od ovde do tamo, priključi se, isključi se”. Ja hvatam ritam - telefoni bez imenika, sastanci, pregovori. Pedro ulazi posle mene, radi. Blizance držimo po strani da ne izgore, kratka vožnja, bez rizika. Kad su počeli da misle glavom, povukli smo ih uz nas. Porodica je porodica.


Taj čovek i njegova ekipa… imali su pravilo “samo danas”. Danas je pošiljka, sutra neka veća, prekosutra “ajde i ovo usput”. Šta god da završiš, uvek je “samo još ovo”. Reč kratka, ali se menja iz dana u dan. I što je najgore, vole da prave nama problem tamo gde ga zapravo nema. Nije mi se sviđalo to “nas troje pričamo, a četvrti šapuće u ćošku”. Par puta sam video da guraju klince u glupu situaciju samo da pokažu zube. Tu sam digao ruku - “ovo nije naš stil”.


Polako smo se izvukli, bez velikih problema. Nismo pravili rat, nismo ostavljali trag. Pobacali smo telefone, promenili adrese i ostavili ih da sami sebi budu problem. Krenuli smo naše - Cortex kao mala familija, ne kao cirkus. Uzeli smo magacin što ne vrišti na mapama, kola koja ne privlače poglede, stančić za mirovanje. Napravili smo pravila, bez klinaca u ozbiljna sranja, bez nepotrebnog nasilja, bez duplih priča. Ako kažeš “u podne”, to je u podne. Ako kasniš, to je poslednji put. Keš služi, reč važi, mir je luksuz koji braniš.


Vremenom posao prestane da beži od tebe. Znaš ko plaća pre nego što kaže “dobar dan”. Jedan deo je bio logistika – kamioni, kombiji, kutije što imaju pogrešne etikete. Drugi deo su bili ljudi - ko vozi, ko čuva, ko čita prostor, ko ne sme da priđe. Blizanci su se pokazali kako treba, Luka brz i gladan, Marko tvrd i tih, dvojac što ulazi i izlazi kao jedan. Pedro - hladna glava, stoji iza mene, završava ono što drugi ostave nezavršeno. Cortex postaje više od prezimena - kad kažeš “Cortex rešava”, ljudi klimnu, ne zato što nas vole, nego jer sve ide po dogovoru.


Onda 2018. Kratka večera za rutinsku izmenu rute. Restoran. Sve normalno do one mrtve tišine koja te preseče, zaseda, uđu, urade, odu. Luka i Marko padnu zajedno, kako su i živeli. Samo poruka: “svi ste zamenjivi”. Ne uzme ti to samo ljude - uzme ti i vazduh, tvoj način života, ono za šta živiš.


Pedro te noći ništa ne priča. Sutra ga nema. Ne zato što je slabić. Pametan je. Promeni ime, ugasi tragove, skloni se sa ulice, nema ga nigde. Znam taj fazon, nekad je jedini način da produžiš dan.


Meni ostaje brod koji tone, nigde porodice, samo ja i moji ljudi, jesu moji ali nije porodica. Rupe se ne krpe parama, krpe se ljudima, a ljudi se razbeže čim vide kako neko ode. Nekima sam rekao “ne” kad su računali na “može”. To je bilo dovoljno da krene klinč odozgo i odozdo. I samo tako jedne noći, ja sam maltene sam ostao u svojoj kući, nigde nikoga, dolazi ono od čega sam se sklanjao godinama, policija naravno, kao da su znali, nema ko da me brani, niko nije više uz mene. Tako se i moja era završava, trideseta mi je godina i dobijam svoj pravo hapšenje gde nema bega. Kad su kliknule lisice, nisam pravio scenu, jer nema tu šta, porodice nema, nema ni mene niti moje snage.

11.5. Zrelost (30–36)

Zatvor je ritam: ustaj, brojanje, pravi se da te se ne tiče. Držim liniju - krevet zategnut, sto čist, glava dole, oči otvorene. Nešto para je ostalo kako treba, nešto je u zaplenjeno, svakako sve nekretnine su nestale, računam to kao cenu buke i problema koje smo pravili. Učim da ne trošim energiju da ljude oko mene, ponašam se kao vuk samotnjak, jer sam to i ostao. Ne tražim saveznike, tražim mir i navike. Treninzi, tišina, par ljudi koji znaju da je “dobro veče” dovoljno.


Sreća se potrefila da sam imao nešto novca, te sam i stekao neku reputaciju, gde sam uspeo sebi da obezbedim 6 godina robije, te da sam slobodan posle, nisam znao ni šta me čeka ni šta bih radio. Samo sam znao da sam slobodan za 6 godina


Kada je prošlo mojih 6 godina, već pred kraj sam znao šta ću tačno a to je krenuti za Beograd, i to ni manje ni više nego zbog Pedra, saznao sam da je tamo negde, drugo ime doduše. Nikada me nije obišao niti posetio, niti pisao, ali ga razumem. Samim tim krećem za Beograd i tamo da nastavim i započnem novi i opušten život sa fokusom da nađem Pedra i da vidim kako je, čime se bavi, ako uopšte i oće da priča sa mnom..

11.6. Starost (60–80)

—

11.7. Starost (80+)

—

---

12. Sadašnje vreme — kako lik sada živi

Beograd. Skroman stan, frižider sa osnovnim stvarima. Ne dugujem nikome, a ne tražim milostinju. Radim poslove koji traže mirnu glavu, čvrstu ruku i zatvorena usta: obezbeđenje, prevoz, logistika. Trag za Pedrom i dalje traje, ni traga ni glasa, zadatak je sada, kada sam se iole smestio, da upoznam što više ljudi kako bih išta saznao o njemu, apsolutno bilo šta. Jer život će biti ovakav opušten sve dok njega ne nađem, koliko god to trajalo.

13. Planovi za budućnost

Planovi su jednostavni, naći brata, prvo to. Posle - videćemo. Možda Cortex opet stoji na vratima neke kuće koja radi do kasno. Možda legalan biznis: obezbeđenje, transport, nešto zbog čega se mirno spava. Možda samo mir i kafa ujutru. Ja sam čovek kombinacija i procene, uzmem ono što daje prednost danas i ne zaboravim ko sam bio juče. Ako se putevi opet spoje - brat i ja pišemo sledeće poglavlje.



(OOC DEO)
Izvinjavam se što ću nadovezati jedan OOC deo oko ovoga. Na početku sam napisao dva imena, to je razlog jer sam imao dosta problema sa GTA i 3 dana sam pokušavao namestiti, te konačno kada sam namestio samo sam stavio ime Nemanja Bozinovic, čisto da vidim oće li konačno raditi igrica kako treba, i onda posle sam skapirao da nisam stavio Dante Cortex, kako sam zamislio inicijalno. Pa sam juče slučajno video da je moguće promeniti ime besplatno, pa mi palo na pamet da napišem taman ovu priču, pa ako odoborite i ima vam smisla, ja bih to promenio u Dante Cortex.

 

[Viseslav Ilic | Ben]

Dobar dan !

Tvoja biografije je PRIHVACENA​