N
Nikola Nikolic
Gost Prestolnice
Igrač
Joined:21 August 2025
Messages:5
Reaction score:0
Points:30
1.Ime,Prezime,Statican [ID]
Hugo Uciha 764-321
Godine i Datum rodjenja
25.02.2001.
3.3 Fotografije lika (Celo lice, Levi profil, Desni profil)
4. Pol:
Muški
5. Religija:
Pravoslavna
6. Nacionalnost:
Meksikanac rodom, Crnogorac po naravi
7. Roditelji:[Puno ime]
-Otac: Stefan Učiha
-Majka: Lucija Flores Učiha
7.1. (Ako postoji brat/sestra, navedite ovde sa kratkim opisom)
Hugo Učiha je sin jedinac.
8. Izgled (stil odevanja, frizura, crte lica)
Čovek kameleon - zna svaku boju i kombinaciju da iznese. Ne libi se da da ozbiljnu cifru za brendirana odela ako povod i situacija to od njega zahtevaju, ali najbolje se oseća u ležernim i sportskim varijantama. Bilo da je zima ili leto, s obzirom na njegovu živost često ćete ga naći u kratkim rukavima, pa čak i bade mantilu po komšiluku. Ono što je upadljivo jesu meke crte lica i upečatljiva mladolikost kojoj vreme ne može ništa. Njegov ležerni stil, kao i način života, često iziskuju da nosi bandanu, maramu ili čak kapu, ali kad skine sve to sa glave nemoguće je da se ne uoči uvek jarko crna kosa čiji efekat pojačavaju crne oči koje se godinama nasleđuju.
9. Karakteristične osobine (madeži, ožiljci itd. - i njihovo poreklo)
Jak i upadljiv crnogorski akcenat bije iz Huga. Koliko god hteo da sačuva korene i pokoji meksički žargon, uticaj crnogorske, a kasnije i beogradske sredine su preovladali.Vrlo komunikativan i dopadljiv, te svako ko ga upozna ni na kraj pameti mu ne bi bilo da će im išta nažao uraditi — što i nije u Hugovoj prirodi.Izuzetno pravedan, ali i britak sa rečima kada se ista ta pravda poljulja. Ne da na sebe, a još manje na ljude koji su mu bliski. Bez razmišljanja se nađe i potpunim strancima u nevolji. Lak sa parama, brz sa kolima.
10. Obrazovanje:
Prvi razred je trebalo da upiše na drugom kontinentu gde se i rodio, ali sudbina je imala drugačije planove. Rane razrede osnovne škole je završio u Crnoj Gori kao vredan i odličan učenik sa povremenim opomenama iz vladanja za koje su mu učitelji i nastavnici gledali kroz prste, kako bi se potom zbog nedaća u porodici preselio u Beograd i nastavio uspešno školovanje u gimnaziji, a potom i na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Uspešno je diplomirao sa prosekom 8,6 i nastavio sa specijalizacijom.
11. Stil života:
Hugo je vrlo druželjubiv i brižan, pa tako sve svoje vreme troši na prijatelje. Retko kad je sam, a kada se to desi, obično već planira ili ugovara sledeća druženja. Ima ga na svim popularnim tačkama grada — ali mesto gde će se uvek naći jeste oko dobrih automobila, kao i na samoj auto-pijaci.Prema porocima nema afiniteta, droga i alkohol su njegovi neprijatelji, ali pred jednim često poklekne, a to je kockanje.
11.1 Rano detinjstvo (0–3 godine)
Iste godine kada je njegov otac Viktor iz rodne Podgorice otišao poslovno u Meksiko i upoznao prelepu crnooku Luciju, rodio se Hugo. Nesvestan da je u samom raju, jednom od magičnih sela dalekog Meksika — Tulum, gde sunce zaviruje u drevne majanske hramove, a šum Karipskog mora budi stanovnike ovog malenog sela, ali noću krije najprljavije tajne, dogovore i dilove sklopljene kako sa lokalcima, tako i sa onima koji su prvi put kročili na skrivene plaže na samim liticama.Iz ovog perioda ne pamti mnogo — i dalje je sve tiho, i dalje je u majčinom zagrljaju većinu vremena, i dalje prve korake i sećanja pravi po obali bajkovitog Tuluma
.11.2 Detinjstvo (3–12 godina)
Prva sećanja na tirkizno more ubrzo će zameniti mračna skrovišta, vrisci i škripa guma. Hugo ni dan-danas nije siguran u šta se njegov otac Viktor tačno upleo, ali u tim godinama mu tek nije bilo jasno. Sve što je mogao jeste da prihvati stalna lutanja sa majkom i česta očeva putovanja po svetu i druženja sa sumnjivim tipovima.Retko kad bi ponovo viđao istu decu sa kojom bi jedva po koji mesec spojio da se druži. Nije imao drugare, nije živeo kao njegovi vršnjaci. Sve što je mogao jeste da prihvati takav život, jer za drugačiji nije ni zna
ko Hugove pete godine desila se velika tragedija — izgubio je majku. Kako je naišla sezona kiša, dilovi i sumnjivi ljudi su sve ređe posećivali lokacije na kojima se Hugo sa roditeljima, najčešće samo sa majkom, nalazio, te je sama Lucija bila primorana da se snalazi.Jedino što je mogla kao žena bez škole, izuzetno mlada u takvom okruženju, da radi kako bi imala da prehrani dete dok joj je muž bio na relaciji Crna Gora–Meksiko i ko zna koje još države, jeste da se bavi najstarijim zanatom. Onim najprljavijim, ali iz najčistije potrebe — da izbavi i sebe i dete iz vucaranja i života u velikom riziku.Međutim, ubrzo ju je to došlo glave jer su lokalne vlasti otkrile njen „posao“, javno je osudile i uhapsile, a ona je od sramote samo nekoliko dana kasnije u zatvoru sebi oduzela život.Hugo je ostao prepušten očevoj brizi koja je neretko izostajala zbog okolnosti i poslova kojima se bavio. Umeo je i sam po par dana da se vuče po kanalima automehaničarskih radnji, da jedva sriče meksički koji je vremenom bledeo iz njegovog mozga jer je sa ocem pričao isključivo crnogorski.
Da ga ne bi strpali u domove, Viktor je spakovao Huga i preselio ga za Crnu Goru. Upisao ga u prvi razred i ostavio rođacima da se brinu o njemu. Viktor se više nikada nije pojavio u Hugovom životu.
11.3 Tinejdžerske godine (12–18 godina)
Trebalo je vreme da se prilagodi, kako školi, tako i normalnom životu. Međutim, Hugo je bio vrlo inteligentan i snalažljiv; verovatno mu je iskustvo koje je imao kao dete pomoglo da se lako uklopi. Vredno je učio, pomagao rođacima koji su ga odgajali, ali jedna stvar ga je i dalje izdvajala. Nije imao majku da dođe na roditeljski, nije znao ni da li ima oca. Seta i tuga su povremeno izbijale iz njegovog nevinog, dečijeg pogleda. Znao je da mora da uspe. Znao je da ne sme da dozvoli sebi da se vuče po svetu i završava razne prljave poslove sa čudnim ljudima. Znao je da, ako bude putovao, to mora biti zbog dobrih stvari.U školi je počeo sve više da se zbližava sa decom. Glupiranje na velikim odmorima bilo je sastavni deo i Hugovog puberteta, ali uvek zbog drugih. Tako je jednog dana njegovom drugu iz odeljenja neki stariji mangup iz višeg razreda šutnuo ranac nasred škole. Hugo je planuo, ali samo rečima. Pogled mu se suzio, a iz usta je krenula lavina koja je zaledila celu školu. Svi su pomno i sa strahom slušali kako iz tako toplog i šaljivog dečaka izlaze najtvrđe reči. Ubrzo je stekao veliko poštovanje svih, ali i česte opomene — kako od nastavnika, tako i od direktora. Pa i na ulici… ali to ga nije zaustavilo da na nepravdu uvek odreaguje srčano.Završio je osmi razred i trebalo je krenuti u srednju školu. Ono što je želeo nije mogao pronaći u Crnoj Gori - dobru diplomu i put u svet, legalan put u svet. Zato je pogled usmerio ka Beogradu. Odlučio je da upiše medicinski fakultet i, ako je svet već pun nepravde, postane vrhunski stručnjak i lekar koji će živeti za svoju profesiju i pomoći što većem broju ljudi.
11.4 Mladost (18–30 godina)
Hugo uspešno završava i studije. Uživa u Beogradu, upoznaje razne slojeve društva - od elite do čistača ulice - i svakome je kum i brat. Međutim, jedna sorta ljudi ga je posebno privlačila.Pored intelektualnih razgovora sa kolegama sa fakulteta, kasnije i kolegama na prvom radnom mestu - KCB-u, gde je brzo napredovao - više je uživao u preporukama i razglabanjima do kasno u noć sa automehaničarima. O tipu vozila, brzini, točkovima, karoserijama...Bio je doktor kakvog nema, ali kada bi došao da vas pregleda, izleči ili prepiše lek, odmah potom bi bacio oko i na vašu mašinu i započeo priču o njoj. Jedva je čekao da napreduje i postane med. brat, potom i tehničar kako bi jurio ambulantom i svuda stigao prvi.Na svaku saobraćajku, na svaku nezgodu - Hugo bolničar je tako ostvarivao svoje snove.
12. Sadašnje vreme — kako lik sada živi:
Iako se ostvario u ulozi doktora, i to vrsnog, shvatio je da Beograd nudi i više od toga. Da ne mora da se zadrži na jednom mestu i samo jednoj karijeri.Sopstvenim radom i zalaganjem uspeo je da sebi zaradi stan, auto, čak i kancelariju u kojoj će moći da eksperimentiše i započinje razne privatne biznise. Često se bavi i nekretninama, ribolovom, ali i procenom i popravkom sportskih automobila.Ljubav prema pomaganju je i dalje tu — ako ne popravlja više ljude, bar popravlja aute. Ako već ne leči u mantilu, leči svojom brigom i ispravnošću. Neretko zavrti stan po oglasima, a onda kada neko od prijatelja ostane bez istog, lako će ga dati po manjoj ceni.
13. Planovi za budućnost:
I dalje neiskvareno tumara Beogradom, upijajući svakodnevno nove priče i iskustva kako bi svoje mikro privatne biznise jednog dana razvio do besprekornosti.Jedna stvar ga i dalje progoni - šta je sa njegovim ocem i čime se bavi. To je ono što Hugo želi da iskopa.Pored legalnih biznisa koje pokušava da razvije, a koji se najviše odnose na automobile i nekretnine, crv sumnje da je njegov otac možda negde živ izjeda ga iznutra. Pokušaće na sve načine da sazna zašto ga je ostavio i zašto su se poslednjih godina vucarali baš po automehaničarskim radnjama iz sumnjivih krugova, među ljudima koji su premazani i prljavi - ali sve zbog njegove radoznalosti i potrebe za mirnim snom.
14. Zaključak:
Hugo će prevrnuti sve da istera pravdu. Ići će na sve ili ništa da pomogne ljudima, čak i potpunim strancima.Iza ljubaznog, druželjubivog i uvek nasmejanog lika krije se bezbroj pitanja na koja će morati da pronađe odgovore, ne bojeći se kojim putem niti na kakav način.Vrstan poznavalac automobila lako će vas naterati da se raspričate jer tačno zna kako i čime da vas kupi i otključa, a da toga često ne budete ni svesni.Topli doktor i brižan komšija preko noći može postati najglasnija oštrica koja će odzvanjati Beogradom.
Hugo Uciha 764-321
Godine i Datum rodjenja
25.02.2001.
3.3 Fotografije lika (Celo lice, Levi profil, Desni profil)
4. Pol:
Muški
5. Religija:
Pravoslavna
6. Nacionalnost:
Meksikanac rodom, Crnogorac po naravi
7. Roditelji:[Puno ime]
-Otac: Stefan Učiha
-Majka: Lucija Flores Učiha
7.1. (Ako postoji brat/sestra, navedite ovde sa kratkim opisom)
Hugo Učiha je sin jedinac.
8. Izgled (stil odevanja, frizura, crte lica)
Čovek kameleon - zna svaku boju i kombinaciju da iznese. Ne libi se da da ozbiljnu cifru za brendirana odela ako povod i situacija to od njega zahtevaju, ali najbolje se oseća u ležernim i sportskim varijantama. Bilo da je zima ili leto, s obzirom na njegovu živost često ćete ga naći u kratkim rukavima, pa čak i bade mantilu po komšiluku. Ono što je upadljivo jesu meke crte lica i upečatljiva mladolikost kojoj vreme ne može ništa. Njegov ležerni stil, kao i način života, često iziskuju da nosi bandanu, maramu ili čak kapu, ali kad skine sve to sa glave nemoguće je da se ne uoči uvek jarko crna kosa čiji efekat pojačavaju crne oči koje se godinama nasleđuju.
9. Karakteristične osobine (madeži, ožiljci itd. - i njihovo poreklo)
Jak i upadljiv crnogorski akcenat bije iz Huga. Koliko god hteo da sačuva korene i pokoji meksički žargon, uticaj crnogorske, a kasnije i beogradske sredine su preovladali.Vrlo komunikativan i dopadljiv, te svako ko ga upozna ni na kraj pameti mu ne bi bilo da će im išta nažao uraditi — što i nije u Hugovoj prirodi.Izuzetno pravedan, ali i britak sa rečima kada se ista ta pravda poljulja. Ne da na sebe, a još manje na ljude koji su mu bliski. Bez razmišljanja se nađe i potpunim strancima u nevolji. Lak sa parama, brz sa kolima.
10. Obrazovanje:
Prvi razred je trebalo da upiše na drugom kontinentu gde se i rodio, ali sudbina je imala drugačije planove. Rane razrede osnovne škole je završio u Crnoj Gori kao vredan i odličan učenik sa povremenim opomenama iz vladanja za koje su mu učitelji i nastavnici gledali kroz prste, kako bi se potom zbog nedaća u porodici preselio u Beograd i nastavio uspešno školovanje u gimnaziji, a potom i na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Uspešno je diplomirao sa prosekom 8,6 i nastavio sa specijalizacijom.
11. Stil života:
Hugo je vrlo druželjubiv i brižan, pa tako sve svoje vreme troši na prijatelje. Retko kad je sam, a kada se to desi, obično već planira ili ugovara sledeća druženja. Ima ga na svim popularnim tačkama grada — ali mesto gde će se uvek naći jeste oko dobrih automobila, kao i na samoj auto-pijaci.Prema porocima nema afiniteta, droga i alkohol su njegovi neprijatelji, ali pred jednim često poklekne, a to je kockanje.
11.1 Rano detinjstvo (0–3 godine)
Iste godine kada je njegov otac Viktor iz rodne Podgorice otišao poslovno u Meksiko i upoznao prelepu crnooku Luciju, rodio se Hugo. Nesvestan da je u samom raju, jednom od magičnih sela dalekog Meksika — Tulum, gde sunce zaviruje u drevne majanske hramove, a šum Karipskog mora budi stanovnike ovog malenog sela, ali noću krije najprljavije tajne, dogovore i dilove sklopljene kako sa lokalcima, tako i sa onima koji su prvi put kročili na skrivene plaže na samim liticama.Iz ovog perioda ne pamti mnogo — i dalje je sve tiho, i dalje je u majčinom zagrljaju većinu vremena, i dalje prve korake i sećanja pravi po obali bajkovitog Tuluma
.11.2 Detinjstvo (3–12 godina)
Prva sećanja na tirkizno more ubrzo će zameniti mračna skrovišta, vrisci i škripa guma. Hugo ni dan-danas nije siguran u šta se njegov otac Viktor tačno upleo, ali u tim godinama mu tek nije bilo jasno. Sve što je mogao jeste da prihvati stalna lutanja sa majkom i česta očeva putovanja po svetu i druženja sa sumnjivim tipovima.Retko kad bi ponovo viđao istu decu sa kojom bi jedva po koji mesec spojio da se druži. Nije imao drugare, nije živeo kao njegovi vršnjaci. Sve što je mogao jeste da prihvati takav život, jer za drugačiji nije ni zna
ko Hugove pete godine desila se velika tragedija — izgubio je majku. Kako je naišla sezona kiša, dilovi i sumnjivi ljudi su sve ređe posećivali lokacije na kojima se Hugo sa roditeljima, najčešće samo sa majkom, nalazio, te je sama Lucija bila primorana da se snalazi.Jedino što je mogla kao žena bez škole, izuzetno mlada u takvom okruženju, da radi kako bi imala da prehrani dete dok joj je muž bio na relaciji Crna Gora–Meksiko i ko zna koje još države, jeste da se bavi najstarijim zanatom. Onim najprljavijim, ali iz najčistije potrebe — da izbavi i sebe i dete iz vucaranja i života u velikom riziku.Međutim, ubrzo ju je to došlo glave jer su lokalne vlasti otkrile njen „posao“, javno je osudile i uhapsile, a ona je od sramote samo nekoliko dana kasnije u zatvoru sebi oduzela život.Hugo je ostao prepušten očevoj brizi koja je neretko izostajala zbog okolnosti i poslova kojima se bavio. Umeo je i sam po par dana da se vuče po kanalima automehaničarskih radnji, da jedva sriče meksički koji je vremenom bledeo iz njegovog mozga jer je sa ocem pričao isključivo crnogorski.Da ga ne bi strpali u domove, Viktor je spakovao Huga i preselio ga za Crnu Goru. Upisao ga u prvi razred i ostavio rođacima da se brinu o njemu. Viktor se više nikada nije pojavio u Hugovom životu.
11.3 Tinejdžerske godine (12–18 godina)
Trebalo je vreme da se prilagodi, kako školi, tako i normalnom životu. Međutim, Hugo je bio vrlo inteligentan i snalažljiv; verovatno mu je iskustvo koje je imao kao dete pomoglo da se lako uklopi. Vredno je učio, pomagao rođacima koji su ga odgajali, ali jedna stvar ga je i dalje izdvajala. Nije imao majku da dođe na roditeljski, nije znao ni da li ima oca. Seta i tuga su povremeno izbijale iz njegovog nevinog, dečijeg pogleda. Znao je da mora da uspe. Znao je da ne sme da dozvoli sebi da se vuče po svetu i završava razne prljave poslove sa čudnim ljudima. Znao je da, ako bude putovao, to mora biti zbog dobrih stvari.U školi je počeo sve više da se zbližava sa decom. Glupiranje na velikim odmorima bilo je sastavni deo i Hugovog puberteta, ali uvek zbog drugih. Tako je jednog dana njegovom drugu iz odeljenja neki stariji mangup iz višeg razreda šutnuo ranac nasred škole. Hugo je planuo, ali samo rečima. Pogled mu se suzio, a iz usta je krenula lavina koja je zaledila celu školu. Svi su pomno i sa strahom slušali kako iz tako toplog i šaljivog dečaka izlaze najtvrđe reči. Ubrzo je stekao veliko poštovanje svih, ali i česte opomene — kako od nastavnika, tako i od direktora. Pa i na ulici… ali to ga nije zaustavilo da na nepravdu uvek odreaguje srčano.Završio je osmi razred i trebalo je krenuti u srednju školu. Ono što je želeo nije mogao pronaći u Crnoj Gori - dobru diplomu i put u svet, legalan put u svet. Zato je pogled usmerio ka Beogradu. Odlučio je da upiše medicinski fakultet i, ako je svet već pun nepravde, postane vrhunski stručnjak i lekar koji će živeti za svoju profesiju i pomoći što većem broju ljudi.
11.4 Mladost (18–30 godina)
Hugo uspešno završava i studije. Uživa u Beogradu, upoznaje razne slojeve društva - od elite do čistača ulice - i svakome je kum i brat. Međutim, jedna sorta ljudi ga je posebno privlačila.Pored intelektualnih razgovora sa kolegama sa fakulteta, kasnije i kolegama na prvom radnom mestu - KCB-u, gde je brzo napredovao - više je uživao u preporukama i razglabanjima do kasno u noć sa automehaničarima. O tipu vozila, brzini, točkovima, karoserijama...Bio je doktor kakvog nema, ali kada bi došao da vas pregleda, izleči ili prepiše lek, odmah potom bi bacio oko i na vašu mašinu i započeo priču o njoj. Jedva je čekao da napreduje i postane med. brat, potom i tehničar kako bi jurio ambulantom i svuda stigao prvi.Na svaku saobraćajku, na svaku nezgodu - Hugo bolničar je tako ostvarivao svoje snove.
12. Sadašnje vreme — kako lik sada živi:
Iako se ostvario u ulozi doktora, i to vrsnog, shvatio je da Beograd nudi i više od toga. Da ne mora da se zadrži na jednom mestu i samo jednoj karijeri.Sopstvenim radom i zalaganjem uspeo je da sebi zaradi stan, auto, čak i kancelariju u kojoj će moći da eksperimentiše i započinje razne privatne biznise. Često se bavi i nekretninama, ribolovom, ali i procenom i popravkom sportskih automobila.Ljubav prema pomaganju je i dalje tu — ako ne popravlja više ljude, bar popravlja aute. Ako već ne leči u mantilu, leči svojom brigom i ispravnošću. Neretko zavrti stan po oglasima, a onda kada neko od prijatelja ostane bez istog, lako će ga dati po manjoj ceni.
13. Planovi za budućnost:
I dalje neiskvareno tumara Beogradom, upijajući svakodnevno nove priče i iskustva kako bi svoje mikro privatne biznise jednog dana razvio do besprekornosti.Jedna stvar ga i dalje progoni - šta je sa njegovim ocem i čime se bavi. To je ono što Hugo želi da iskopa.Pored legalnih biznisa koje pokušava da razvije, a koji se najviše odnose na automobile i nekretnine, crv sumnje da je njegov otac možda negde živ izjeda ga iznutra. Pokušaće na sve načine da sazna zašto ga je ostavio i zašto su se poslednjih godina vucarali baš po automehaničarskim radnjama iz sumnjivih krugova, među ljudima koji su premazani i prljavi - ali sve zbog njegove radoznalosti i potrebe za mirnim snom.
14. Zaključak:
Hugo će prevrnuti sve da istera pravdu. Ići će na sve ili ništa da pomogne ljudima, čak i potpunim strancima.Iza ljubaznog, druželjubivog i uvek nasmejanog lika krije se bezbroj pitanja na koja će morati da pronađe odgovore, ne bojeći se kojim putem niti na kakav način.Vrstan poznavalac automobila lako će vas naterati da se raspričate jer tačno zna kako i čime da vas kupi i otključa, a da toga često ne budete ni svesni.Topli doktor i brižan komšija preko noći može postati najglasnija oštrica koja će odzvanjati Beogradom.
Last edited:
