Lukoni
Mangup
Igrač
Joined:21 August 2025
Messages:4
Reaction score:4
Points:100
1. Prezime, Ime, Statičan (ID)
Lukoni Corelli (482-978)
2. Godine i datum rođenja
51 godina — rodjen 12. marta 1974. godine
3. 3 Fotografije lika (Celo lice, Levi profil, Desni profil)
4. Pol
Muski
5. Religija
Pravoslavac - po majci
6. Nacionalnost
Srbin - Francuz.
7. Roditelji (Puno ime)
Majka: Jelena Corelli ex Milovanovic — medicinska sestra u penziji, vrlo ljubazna gospodja.
Otac: Francois Corelli — francuski preduzetnik, vlasnik firme za nekretnine u Beogradu, veoma uspesan u svom poslu.
7.1. (Ako postoji brat/sestra, navedite ovde sa kratkim opisom)
Jedinac.
8. Izgled (stil odevanja, frizura, crte lica)
Visina: 192 cm, mrsav.
Kosa: potpuno seda, uvek pustena i ocesljana.
Brkovi i brada: sedi brkovi i mala bradica, uvek uredno sredjen.
Oči: sive, fokusirane, uvek umorne.
Stil odevanja: tamna odela, bela kosulja. Kada nije na poslu, nosi jednostavne tamne kosulje i cipele.
Hod: miran, odlucan, spor i promisljen.
Govor: smiren, promisljen, retko podize glas, ali svaka rer ima tezinu.
9. Karakteristične osobine (mladeži, ožiljci itd. - i njihovo poreklo)
Oziljak na levom kolenu — iz mladosti, dok je sluzio vojsku kao vojni medicionar.
Mladez na vratu — prirodan, od rodjena.
10. Obrazovanje
Osnovna skola - „Vuk Karadzic“, Sremcica
Srednje obrazovanje - Medicinska gimnazija
Fakultet - Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Doktorat iz zdravstvenog menadžmenta — fokus na organizaciju bolnica i krizno upravljanje.
11. Stil života:
11.1. Rano detinjstvo (0-3 godine)
Vec od malih nogu imao je primeceno veliko interesovanje o zdrastvu.Odrastao je vise uz majku, otac je veoma bio zauzet poslom i obavezama. Majka mu je cesto pricala o pacijentima, jer je primetila da mu to drzi paznju. Igracke mi nisu bile kao kod ostale dece njegove generacije. Dok su druga deca volela da se igraju auticima ili kockicama njemu je glavna igracka u tom periodu mu bila stapici za pregled grla, stetoskom i kutija sa flasterima, dok mu je plisani meda bio glavni pacijent. Svakog dana ga je pregledao, slusao mu pluca i lepio flastere i brizljivo ga pokrivao kao da se nalazi na pravom bolnickom lezaju. Cesto bi sedeo potpuno miran sa ozbiljnim izrazom lica i imitirao pokrete koje je vidjao kod majke, sto je bilo jako neobicno za njegovu porodicu. Ipak je on bio jedinac, zeleo je da medu zameni neki bata ili seka, ali roditelji nisu bili u mogucnosti da rode jos jedno dete.
11.2. Detinjstvo (3-12 godina)
Veoma mirno dete.Nije voleo da ide u vrtic, izbegaovao je da jede tamo. Reagovao je na svaki novi zvuk u kuci, pogotov kad majka nesto donese sa posla, suskanje uniforme, snir od torbe sa lekovima, zvezkanje kutije sa lekovima.Zbog toga sto nije hteo da ide u vrtic, majka ga je cesto vodila sa sobom na posao. U okruzenje gde su njene kolege, izbegavala je da ga vodi u prostorije gde su pacijenti, jer je mali imunitet mu je bio jos uvek slab u tim godinama.Nije mu prijala galama, guzva i guranje. U osnovnoj je bio veoma povucen, retko ko ga je primao u drustvo.Voleo je da prati sve na casovima i bio je odlican djak. Sedeo je u prvim klupama i voleo da prati svaki cas i da vodi uredno evidenciju o svemu sto mu je bilo intresesantno.U to vreme nije imao neko posebno drustvo, bio je izbirljiv retko koga je smatrao svojim prijateljem ali ko god bi postao to, on bi bio veoma lojalan prema toj osobi.
11.3. Tinejdzerske godine (12-18 godina)
Bio je veoma povucen, voleo je da ide sa majkom kod nje na posao, pratio njen rad i njenih kolega, tu je vec stekao neke navike i vec polako stvorio zelju da postane medicionar kad poraste i radi kao njegova majka. Obozavao je u skoli predmet biologije i hemije. Isao je i na dodatne casove iz istih. Ucitelji su primetili da ima neko posebno znanje, pamtili su ga kao vrlo kulturno i pametno dete koje se isticalo po svemu od svih iz njegove generacije. Bio je poznat po tome sto je uvek nosio malu svesku, svoju svastaru gde je zapisivao sve stvari koje su ga zanimale. Voleo je da volontira pored skole kad god je imao slobodnog vremena, ali ucenje i povecanje znanja su mu uvek bili na prvom mestu. S vremenom je postao vrlo zreo za svoje godine, provodio je vise vremena okruzen uciteljima i maminim kolegama na poslu. Svi su voleli to dete i videli nesto posebno u njemu. Nakon zavrsetka osnovne skole sa odlicnim uspehom upisuje srednju skolu medicinsku skolu, gde stice dodatno znanje. Svim profesorima je vec nagovestio kakvi su mu ciljevi u zivotu. Nastavio je vredno da uci, nikad nije popustio u skoli, nista nije moglo da mu skrene paznju do njegovog cilja.Nakon cetiri teske skolske godine zavrsava srednju sa takodje najboljim ocenama i priprema se za fakultet.
11.4. Mladost (18-30 godina)
Upisuje medicinski fakultet Unerveziteta u Beogradu, koji mu je tad predstavljao veliki izazov i korak ka svom cilju.Tu je pokazao sposobnost u kriznim situacijama i uvek je bio spreman na sve nove izazove koji ga ocekuju. Tokom studija upoznao je devojku pod imenom Marija, studentkinju farmacije. Njihova veza je u pocetku bila stablina, zasnovana na zajednickim ciljevima i strasti prema medicini. Ipak, zbog Lukonijeve prevelike posvecenosti ucenju i praksi, retko su imali vreme jedno za drugo.Marija nije to mogla da podnese i tu su im se putevi razdvojili. Njegov otac u tom periodu nije mu dozvoljavao da radi bilo sta pored skole, sve sto je pozeleo imao je i ako je on bio veoma skroman. Obezbedio mu je stan, osamostalio se i zapoceo neko svoje novo poglavlje u zivotu. Jednom prilikom dok je jeo u restoranu u blizini njegovo stana upoznao je prijatelja, saputnika za ceo svoj zivot pod nazivom Noblinja Sakal. I ako nije imao ni brata ni sestru, Sakala je gledao kao svog rodjenog brata. Noblinja mu je ispricao da se skoro doselio u grad i da planira da upise fakultet. Lukoni ga je naveo na put ka medicini gde mu je potom pomogao da upise isti fakultet kao sto je i on.
11.5. Zrelost (30-60 godina)
Izgradio je ono sto mu je oduvek bio cilj, postao je jedan od najboljih lekara u Srbiji. Kroz posao je upoznao dosta bitnih ljudi, stekao nove kolege a i pronasao prave prijatelje.Iz godine u godinu, polako je pokazivao sve svoje sposobnosti dok jednog dana nije dosao na mesto direktora KCB-a. I ako je postao to sto jeste pored svi tih teskih administrativnih obaveza jednog direktora, opet je nasao vremena i za svoje kolege. Voleo je uvek da ima odlican odnos sa svima, uvek je bio iskren prema svima pa tako i prema poslu. U ovim godinama Lukoni polako dovodi KCB do vrhunca. Dovodi bolnicu da bude samostalna i stabilna u svakom trenutku. Nakon sto je ispunio svoj cilj, fokusira se na preuzimanje i vodjenje biznisa za nekretnine svoga oca. Steceno iskustvo kao direktor bolnice preusmerava ka ocevoj firmi i dovodi je do vrhunca i stablinosti.U ovoj fazi pocinje vise da putuje u Francusku svome ocu, jer je imao vise slobodnog vremena.
12. Sadašnje vreme — kako lik sada živi
Najvise vremena provodi u bolnici, naziva je svojom "kucicom".
Organizuje sva potrebna desavanja u sklopu bolnice, obilazi odeljenja i resava krizne situacije.
Slobodno vreme trosi uglavnom na pecanje ili ode u posetu svome ocu.
Voli da odputuje na neko putovanje sa svojim prijateljom ili da ode na partiju bilijara.
13. Planovi za budućnost
Zeleo bi da rekonstruise celu bolnicu, obuci sto vise lekara da se njegovo ime pamti svuda.
Nakon zavrsetka aktivne karijere u bolnici, totalno se fokusira na firmu svoga oca.
14. Zaključak(Ovde ukratko napisete sta vas karakter zna, sme, itd...):
Poseduje preko 35 godina iskustva u medicini i upravljanju bolnice.
Sme donositi kljucne odluke u kriznim situacijama.
Ima svoj autoritet i visok stav medju svim kolegama.
Ne voli kasnjenja i neprofesionalost, pogotovo u svom poslu.
Postao je ubrzo milioner zbog nasledja firme svoga oca.
Lukoni Corelli (482-978)
2. Godine i datum rođenja
51 godina — rodjen 12. marta 1974. godine
3. 3 Fotografije lika (Celo lice, Levi profil, Desni profil)
4. Pol
Muski
5. Religija
Pravoslavac - po majci
6. Nacionalnost
Srbin - Francuz.
7. Roditelji (Puno ime)
Majka: Jelena Corelli ex Milovanovic — medicinska sestra u penziji, vrlo ljubazna gospodja.
Otac: Francois Corelli — francuski preduzetnik, vlasnik firme za nekretnine u Beogradu, veoma uspesan u svom poslu.
7.1. (Ako postoji brat/sestra, navedite ovde sa kratkim opisom)
Jedinac.
8. Izgled (stil odevanja, frizura, crte lica)
Visina: 192 cm, mrsav.
Kosa: potpuno seda, uvek pustena i ocesljana.
Brkovi i brada: sedi brkovi i mala bradica, uvek uredno sredjen.
Oči: sive, fokusirane, uvek umorne.
Stil odevanja: tamna odela, bela kosulja. Kada nije na poslu, nosi jednostavne tamne kosulje i cipele.
Hod: miran, odlucan, spor i promisljen.
Govor: smiren, promisljen, retko podize glas, ali svaka rer ima tezinu.
9. Karakteristične osobine (mladeži, ožiljci itd. - i njihovo poreklo)
Oziljak na levom kolenu — iz mladosti, dok je sluzio vojsku kao vojni medicionar.
Mladez na vratu — prirodan, od rodjena.
10. Obrazovanje
Osnovna skola - „Vuk Karadzic“, Sremcica
Srednje obrazovanje - Medicinska gimnazija
Fakultet - Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Doktorat iz zdravstvenog menadžmenta — fokus na organizaciju bolnica i krizno upravljanje.
11. Stil života:
11.1. Rano detinjstvo (0-3 godine)
Vec od malih nogu imao je primeceno veliko interesovanje o zdrastvu.Odrastao je vise uz majku, otac je veoma bio zauzet poslom i obavezama. Majka mu je cesto pricala o pacijentima, jer je primetila da mu to drzi paznju. Igracke mi nisu bile kao kod ostale dece njegove generacije. Dok su druga deca volela da se igraju auticima ili kockicama njemu je glavna igracka u tom periodu mu bila stapici za pregled grla, stetoskom i kutija sa flasterima, dok mu je plisani meda bio glavni pacijent. Svakog dana ga je pregledao, slusao mu pluca i lepio flastere i brizljivo ga pokrivao kao da se nalazi na pravom bolnickom lezaju. Cesto bi sedeo potpuno miran sa ozbiljnim izrazom lica i imitirao pokrete koje je vidjao kod majke, sto je bilo jako neobicno za njegovu porodicu. Ipak je on bio jedinac, zeleo je da medu zameni neki bata ili seka, ali roditelji nisu bili u mogucnosti da rode jos jedno dete.
11.2. Detinjstvo (3-12 godina)
Veoma mirno dete.Nije voleo da ide u vrtic, izbegaovao je da jede tamo. Reagovao je na svaki novi zvuk u kuci, pogotov kad majka nesto donese sa posla, suskanje uniforme, snir od torbe sa lekovima, zvezkanje kutije sa lekovima.Zbog toga sto nije hteo da ide u vrtic, majka ga je cesto vodila sa sobom na posao. U okruzenje gde su njene kolege, izbegavala je da ga vodi u prostorije gde su pacijenti, jer je mali imunitet mu je bio jos uvek slab u tim godinama.Nije mu prijala galama, guzva i guranje. U osnovnoj je bio veoma povucen, retko ko ga je primao u drustvo.Voleo je da prati sve na casovima i bio je odlican djak. Sedeo je u prvim klupama i voleo da prati svaki cas i da vodi uredno evidenciju o svemu sto mu je bilo intresesantno.U to vreme nije imao neko posebno drustvo, bio je izbirljiv retko koga je smatrao svojim prijateljem ali ko god bi postao to, on bi bio veoma lojalan prema toj osobi.
11.3. Tinejdzerske godine (12-18 godina)
Bio je veoma povucen, voleo je da ide sa majkom kod nje na posao, pratio njen rad i njenih kolega, tu je vec stekao neke navike i vec polako stvorio zelju da postane medicionar kad poraste i radi kao njegova majka. Obozavao je u skoli predmet biologije i hemije. Isao je i na dodatne casove iz istih. Ucitelji su primetili da ima neko posebno znanje, pamtili su ga kao vrlo kulturno i pametno dete koje se isticalo po svemu od svih iz njegove generacije. Bio je poznat po tome sto je uvek nosio malu svesku, svoju svastaru gde je zapisivao sve stvari koje su ga zanimale. Voleo je da volontira pored skole kad god je imao slobodnog vremena, ali ucenje i povecanje znanja su mu uvek bili na prvom mestu. S vremenom je postao vrlo zreo za svoje godine, provodio je vise vremena okruzen uciteljima i maminim kolegama na poslu. Svi su voleli to dete i videli nesto posebno u njemu. Nakon zavrsetka osnovne skole sa odlicnim uspehom upisuje srednju skolu medicinsku skolu, gde stice dodatno znanje. Svim profesorima je vec nagovestio kakvi su mu ciljevi u zivotu. Nastavio je vredno da uci, nikad nije popustio u skoli, nista nije moglo da mu skrene paznju do njegovog cilja.Nakon cetiri teske skolske godine zavrsava srednju sa takodje najboljim ocenama i priprema se za fakultet.
11.4. Mladost (18-30 godina)
Upisuje medicinski fakultet Unerveziteta u Beogradu, koji mu je tad predstavljao veliki izazov i korak ka svom cilju.Tu je pokazao sposobnost u kriznim situacijama i uvek je bio spreman na sve nove izazove koji ga ocekuju. Tokom studija upoznao je devojku pod imenom Marija, studentkinju farmacije. Njihova veza je u pocetku bila stablina, zasnovana na zajednickim ciljevima i strasti prema medicini. Ipak, zbog Lukonijeve prevelike posvecenosti ucenju i praksi, retko su imali vreme jedno za drugo.Marija nije to mogla da podnese i tu su im se putevi razdvojili. Njegov otac u tom periodu nije mu dozvoljavao da radi bilo sta pored skole, sve sto je pozeleo imao je i ako je on bio veoma skroman. Obezbedio mu je stan, osamostalio se i zapoceo neko svoje novo poglavlje u zivotu. Jednom prilikom dok je jeo u restoranu u blizini njegovo stana upoznao je prijatelja, saputnika za ceo svoj zivot pod nazivom Noblinja Sakal. I ako nije imao ni brata ni sestru, Sakala je gledao kao svog rodjenog brata. Noblinja mu je ispricao da se skoro doselio u grad i da planira da upise fakultet. Lukoni ga je naveo na put ka medicini gde mu je potom pomogao da upise isti fakultet kao sto je i on.
11.5. Zrelost (30-60 godina)
Izgradio je ono sto mu je oduvek bio cilj, postao je jedan od najboljih lekara u Srbiji. Kroz posao je upoznao dosta bitnih ljudi, stekao nove kolege a i pronasao prave prijatelje.Iz godine u godinu, polako je pokazivao sve svoje sposobnosti dok jednog dana nije dosao na mesto direktora KCB-a. I ako je postao to sto jeste pored svi tih teskih administrativnih obaveza jednog direktora, opet je nasao vremena i za svoje kolege. Voleo je uvek da ima odlican odnos sa svima, uvek je bio iskren prema svima pa tako i prema poslu. U ovim godinama Lukoni polako dovodi KCB do vrhunca. Dovodi bolnicu da bude samostalna i stabilna u svakom trenutku. Nakon sto je ispunio svoj cilj, fokusira se na preuzimanje i vodjenje biznisa za nekretnine svoga oca. Steceno iskustvo kao direktor bolnice preusmerava ka ocevoj firmi i dovodi je do vrhunca i stablinosti.U ovoj fazi pocinje vise da putuje u Francusku svome ocu, jer je imao vise slobodnog vremena.
12. Sadašnje vreme — kako lik sada živi
Najvise vremena provodi u bolnici, naziva je svojom "kucicom".
Organizuje sva potrebna desavanja u sklopu bolnice, obilazi odeljenja i resava krizne situacije.
Slobodno vreme trosi uglavnom na pecanje ili ode u posetu svome ocu.
Voli da odputuje na neko putovanje sa svojim prijateljom ili da ode na partiju bilijara.
13. Planovi za budućnost
Zeleo bi da rekonstruise celu bolnicu, obuci sto vise lekara da se njegovo ime pamti svuda.
Nakon zavrsetka aktivne karijere u bolnici, totalno se fokusira na firmu svoga oca.
14. Zaključak(Ovde ukratko napisete sta vas karakter zna, sme, itd...):
Poseduje preko 35 godina iskustva u medicini i upravljanju bolnice.
Sme donositi kljucne odluke u kriznim situacijama.
Ima svoj autoritet i visok stav medju svim kolegama.
Ne voli kasnjenja i neprofesionalost, pogotovo u svom poslu.
Postao je ubrzo milioner zbog nasledja firme svoga oca.
Last edited:
