ČEKA ISPRAVKE Matej Markusic 851 682

[Skela]

1. Prezime, Ime, Statički ID
Ime i prezime: Matej Markušić
Statički ID: 851-682

2. Godine i datum rođenja
Godine: 34 godine
Datum rođenja: 03. 02. 1990.

3. Fotografije lika
(Ovde ubaci svoje screenshotove iz igre: spreda, levi i desni profil)

https://imgur.com/DsMT5Sr

https://imgur.com/HVZuEN1

https://imgur.com/nindWfX

4. Pol
Muški

5. Religija
Pravoslavna

6. Nacionalnost
Hrvat

7. Roditelji
Otac: Marko Markusic (Preminuo)
Majka: Maja Markusic

7.1. Brat/Sestra
Matija Markusic (Brat): Mon mladji brat u kojeg imam dosta povjerenja.Dok ja gledam kako bih krenuo svojim koracima,Matija vec cuva ulicu. Impulsivan je, nema straha ni od čega i on je zadužen za kontrolu ljudi na terenu.

8. Izgled
Stil odevanja: Volim klasičan i jednobojni stil. Najčešće me možete videti u crnoj majci I crnim hlačama ili u nekom sakou. Ne podnosim nakit.
Frizura: čelava,bez brade.
Crte lica:imam nekako vece malo napuhanije lice izgledam ozbiljno.

9. Karakteristične osobine
Smirenost: Veoma sam tih i retko kad podižem glas. Ljudi koji rade sa mnom znaju da je ta tišina često opasnija od bilo kakve galame.
Akcija:Volim učestvovati u akcijama,bio sam puno puta u drzavnim org samo zbog akcija.

10. Obrazovanje
Srednja elektrotehnicka škola (Beograd)
Nezavršene studij elektrotehnike (munchen) morao sam da prekinem fakultet zbog porodičnih problema i morao sam da odem raditi kako bih odhranio familiju


11. Stil života (Prošireno)

11.1. Rano detinjstvo (0-3 godine)
Rođen sam na zagrebu, u staroj kamenoj kući koja izgleda kao napuštena kuća. Prve uspomene su mi vezane za oca dok mi priča o našem poreklu. Od malena sam naučen da se snaga ne pokazuje nasiljem, nego karakterom i dobrim ponasanjem.
11.2. Detinjstvo (3-12 godina)
Kad smo se preselili u Beograd, to je bilo čudo za mene mislio sam da nikad necu izac iz one napuštene kuće. Dok su se druga deca igrala, ja sam provodio sate u garaži sa tatom, učeći kako da sklopim i rasklopim motore,kako sloziti struju. On je bio čovek starog kova naučio me je da muškarac mora da zna da popravi mašinu i da drži svoju reč.u školi sam uvjek bio onaj slabiji tip i povučen od svih

11.3. Tinejdžerske godine (12-18 godina)
Sve se to desilo jedne noći 5.5.2004 kada je moj otac preminuo u saobračajnoj nesreči.. Policija je to brzo zatvorila kao nesreću, ali ja sam znao da njemu kočnice nikad ne bi same od sebe otkazale. Sa 15 godina sam postao glava kuće.Proveo sam tražeći onoga ko je odrezo mome ocu kočnice,ali bezuspešno.
11.4. Mladost (18-30 godina)
Odlazak u munchen mi je bio beg. Počeo sam kao automehaničar gdje dolaze luksuzni automobili. brzo sam nauci kako popravljati auto,poceo sam vršiti i radnje prijevoza automobila. Moja specijalnost je bila "uvjerenost i samostalnost" – dok su se drugi kurčili oružjem, ja sam koristio mozak,DRugi su završavali u zatvoru dok sam ja pošteno zaradživo.
11.5. Zrelost (30-60 godina)
Povratak u Beograd je bio logičan korak.Vratio sam se svojoj familiji. Video sam grad pun pokvarenih automobila pa sam odlučio da to promjenim da ti automobili se opet vrate u život! Kupio sam neku manju garažu sa osnovnim stvarima za rad,Postavio sam plakate za moju garažu.Več nakon 15 minuta vec se stvorio red od 3 automobila
12. Sadašnje vreme — Kako lik sada živi
Živim životom koji je sad luksuzan imam puno novaca najbitnije svoga brata.dnevno imam po 10 15 ljudi u garaži koji traže popravak grad je puno cistiji i bez pokvarenih.moja familija je ponosna na mene.ponekad se vratim i mome poslu iz srednje skole elektrotehnike.

14. Zaključak (Suština i sposobnosti)

Analitički genije: Uvek vidim širu sliku i imam bar tri alternativne rute ako nešto krene po zlu.

Majstor logistike: Automehanicar i prevoz auta do lokacija.

Diplomata iz senke: Vešt sam sa elektrotehnikom i porpavljanjem auta.

 

[Stefan Belic | Mafija]

Biografija se vraća na doradu
Nije dovoljno objašnjeno poreklo lika i preseljenje iz Zagreba u Beograd.
Nije objašnjeno zašto je lik ostao da živi u Beogradu nakon punoletstva.
Potrebno je detaljnije objasniti hrvatsko poreklo i pravoslavnu veru porodice.
Period nakon smrti oca je slabo razrađen (kako je porodica živela i kako je uspeo da ode u Minhen).
Nije dovoljno objašnjeno kako je stekao iskustvo automehaničara.
Deo sa garažom je nerealan (red mušterija nakon 15 minuta od otvaranja).
Nije objašnjeno kako je došao do "luksuznog života" i velike količine novca.
Ukloniti ili prepraviti "Analitički genije".
Ukloniti ili prepraviti "uvek imam tri alternativne rute".
Ukloniti ili prepraviti "Diplomata iz senke".
Dodati više mana karaktera i realističnije vrline.

​

 

[Skela]

1. Prezime, Ime, Statički ID

• Ime i prezime: Matej Markušić
• Statički ID: 851-682

2. Godine i datum rođenja

• Godine: 34 godine
• Datum rođenja: 03. 02. 1990.

3. Fotografije lika

(Ovde ubaci svoje screenshotove iz igre: spreda, levi i desni profil)

4. Pol

• Muški

5. Religija

• Pravoslavna

6. Nacionalnost

• Hrvat

7. Roditelji

• Otac: Marko Markušić (Preminuo)
• Majka: Maja Markušić

7.1. Brat/Sestra

• Matija Markušić (Brat): Moj mlađi brat u kojeg imam dosta povjerenja. Dok ja strateški planiram sledeće korake i radije koristim razum kako bih krenuo svojim koracima, Matija već čuva ulicu. Impulsivan je, nema straha ni od čega i on je zadužen za direktnu kontrolu ljudi na terenu. Često moram da ga smirujem i izvlačim iz problema zbog njegove eksplozivne naravi.

8. Izgled

• Stil odevanja: Volim klasičan i jednobojni stil. Najčešće me možete videti u crnoj majici i crnim hlačama ili u nekom sakou. Ne podnosim nakit i kičaste stvari.
• Frizura: Ćelav, bez brade.
• Crte lica: Imam nekako veće, malo napuhanije lice i izgledam prirodno veoma ozbiljno, zbog čega ljudi često misle da sam ljut ili opasan čak i kada sam potpuno miran.

9. Karakteristične osobine

• Smirenost (Hladnokrvnost): Veoma sam tih i retko kad podižem glas. U kriznim i opasnim situacijama ne paničim, već ostajem pribran i tražim rešenje. Ljuri koji rade sa mnom znaju da je ta tišina često opasnija od bilo kakve galame.
• Akcija: Volim učestvovati u akcijama, bio sam puno puta u državnim org samo zbog akcija, adrenalina i taktičkih zadataka na terenu.
• Mane karaktera: * Zlopamtilo i opsesivnost: Očeva smrt me je trajno obeležila. Godinama sam bolesno opsednut idejom da saznam ko mu je presekao kočnice, što me povremeno uvlači u tešku paranoju.
  • Preterana sumnjičavost: Zbog teškog odrastanja i uličnog života, izuzetno teško stičem poverenje u ljude izvan uže porodice. Svakog novog saradnika posmatram kao potencijalnog izdajnika.
  • Tvrdoglavost: Kada zacrtam neki plan ili način na koji sistem/auto treba da se popravi, ne slušam tuđe savete, što me često dovodi u konflikte.

10. Obrazovanje

• Srednja elektrotehnička škola (Beograd)
• Nezavršene studije elektrotehnike (Minhen) – morao sam da prekinem fakultet već na samom početku zbog porodičnih problema, finansijskog kraha i obaveze da odem raditi kako bih odhranio familiju.

11. Stil života (Prošireno)

11.1. Rano detinjstvo (0-3 godine)

Rođen sam 3. februara 1990. godine u Zagrebu, u staroj kamenoj kući koja izgleda kao napuštena kuća. Moja porodica nosi specifičnu i kompleksnu priču kada je reč o korenima – generacijama se izjašnjavamo kao Hrvati, ali smo pravoslavne veroispovesti. To je bila stara tradicija i vera sa očeve strane koju je naša porodica ponosno čuvala i prenosila s kolena na koleno. Odrastanje u takvom okruženju početkom devedesetih godina značilo je da smo društveno morali biti izuzetno oprezni, povučeni i usmereni isključivo jedni na druge kako bismo izbegli predrasude i tenzije. Prve uspomene su mi vezane za oca Marka dok mi priča o našem poreklu. Od malena sam naučen da se snaga muškarca ne pokazuje nasiljem, nacionalizmom ili galamom, nego čvrstim karakterom i dobrim ponasanjem prema svima.

11.2. Detinjstvo (3-12 godina)

Kad smo se preselili u Beograd krajem devedesetih, to je bilo čudo za mene, grad je bio ogroman i mislio sam da nikad neću izać iz one naše stare napuštene kuće. Preselili smo se jer je otac želeo mirniji život i priliku da proširi svoj zanat sa mehanikom dalje od političkih pritisaka okoline. Dok su se druga deca bezbrižno igrala na ulici, ja sam u školi uvek bio onaj slabiji tip i povučen od svih, često meta zadirkivanja vršnjaka zbog svog specifičnog naglaska i porodičnog porekla. Spas i utočište sam pronašao tako što sam provodio sate u garaži sa tatom, učeći kako da sklopim i rasklopim motore i kako složiti struju na automobilima. On je bio čovek starog kova, naučio me je da muškarac mora da zna da popravi mašinu i da drži svoju reč. Tu sam stekao svoje prvo realno automehaničarsko iskustvo i razvio strast prema struji.

11.3. Tinejdžerske godine (12-18 godina)

Sve se to srušilo jedne noći 5.5.2004. kada je moj otac preminuo u saobraćajnoj nesreći na periferiji Beograda. Policija je obavila površan uviđaj i to brzo zatvorila kao nesreću usled starosti vozila, ali ja sam znao da njemu kočnice nikad ne bi same od sebe otkazale jer smo ih nas dvojica održavali. Sa samo 14 godina preko noći sam postao glava kuće. Život nakon njegove smrti postao je puko preživljavanje, porodica je ostala u teškim dugovima koje je otac uzeo za posao, majka Maja je radila dva teška posla, a mlađi brat Matija je bio dete koje je trebalo izvesti na pravi put.

Zašto sam ostao da živim u Beogradu nakon punoletstva: Kada sam napunio 18 godina, nisam mogao jednostavno da spakujem kofere i odem; moja moralna i porodična obaveza bila je da ostanem u Beogradu i preuzmem teret na sebe kako bih sačuvao kuću. Proveo sam godine radeći na crno po beogradskim auto-servisima da bismo prehranili brata i paralelno tražeći onoga ko je odrezao mome ocu kočnice, ali bezuspešno. Tek kada sam završio Srednju elektrotehničku školu i uvideo da u Beogradu radom na crno samo preživljavamo bez ikakve budućnosti, shvatio sam da moram da odem preko granice gde se rad bolje plaća. Iskoristio sam stare poslovne kontakte mog oca sa ljudima iz inostranstva koji su cenili njegov rad i uspeo da obezbedim papire za Nemačku, a upis na tehnički fakultet u Minhenu mi je poslužio kao zvanična karta za odlazak.

11.4. Mladost (18-30 godina)

Odlazak u Minhen mi je bio beg od dugova i paranoje. Fakultet sam morao da napustim odmah na početku jer skromna šegrtska plata nije pokrivala i troškove studiranja i slanje novca majci i bratu. Počeo sam od nule kao automehaničar u jednoj velikoj nemačkoj garaži gdje dolaze isključivo luksuzni automobili. Tamo sam krvavo pekao zanat – spojio sam znanje elektrotehnike iz škole sa mehanikom koju me je otac naučio i brzo naučio kako popravljati najnovija auta, te ubrzo postao glavni majstor za kompjutersku dijagnostiku i elektroniku.

Videvši moju preciznost, počeo sam vršiti i poslove specijalnog transporta i prijevoza luksuznih automobila širom Evrope za bogatu klijentelu. Kako sam došao do "luksuznog života" i velike količine novca: Ključ je bio u mom pristupu. Moja specijalnost je bila "uvjerenost i samostalnost" – dok su se drugi naši radnici kurčili oružjem, polakomili za lakom zaradom, ulazili u ilegalan šverc droge i završavali u zatvoru, ja sam koristio mozak. Radio sam čisto, moje znanje oko elektronike visoke klase i logistika prevoza bili su papreno plaćeni od strane evropske elite. Pošteno sam zarađivao ogroman novac, skupljao kapital, investirao pametno i slao sve nazad u Beograd, čime sam u potpunosti otplatio sve porodične dugove i obezbedio porodicu.

11.5. Zrelost (30-60 godina)

Povratak u Beograd je bio logičan korak jer mi je tamo bila familija, a brat Matija je bez očinske figure počeo da ulazi u loše ulične priče i povezuje se sa opasnim ekipama. Morao sam hitno da se vratim, uzmem ga pod svoje i sklonim sa asfalta kroz zajednički biznis. Kada sam stigao, video sam grad pun modernih, ali pokvarenih i loše održavanih automobila jer niko nije znao da rešava komplikovanu elektroniku. Odlučio sam da to promenim, da se ti automobili opet vrate u život!

Uložio sam svu svoju ušteđevinu stečenu u Minhenu, kupio sopstveni prostran plac i podigao veću garažu opremljenu najsavremenijim alatom i dijagnostikom iz Nemačke. Pokrenuo sam marketing i postavio plakate za moju garažu. Posao naravno nije eksplodirao za 15 minuta; u početku je sve išlo postepeno, sa tek nekoliko automobila nedeljno jer su ljudi bili nepoverljivi. Međutim, kvalitet i znanje se brzo pročuju. Kada su vlasnici najskupljih limuzina shvatili da u gradu postoji majstor sa minhenskim iskustvom koji rešava kvarove koje niko drugi na Balkanu ne zna da popravi, stvorio se ogroman i konstantan red mušterija.

12. Sadašnje vreme — Kako lik sada živi

Živim životom koji je sad luksuzan, komforan i finansijski potpuno stabilan zahvaljujući godinama rada i odricanja. Imam puno novaca, ali što je najbitnije – moj brat Matija je bezbedan, sklonjen sa ulice i radi sa mnom u garaži gde vodi logistiku na terenu i kontroliše radnike. Dnevno imam po 10 do 15 ljudi u garaži sa skupocenim vozilima koji traže popravak. Grad je puno čistiji i bez pokvarenih automobila jer naš servis sve vraća u život. Moja familija je konačno bezbrižna i ponosna na mene. Iako imam kapitala, ponos mi ne dozvoljava da se uobražim – i dalje svakodnevno oblačim radno odelo i prljam ruke u kanalu, a ponekad se iz čiste strasti i hobija vratim i mome poslu iz srednje škole elektrotehnike, prerađujući komplikovane električne sisteme na unikatnim vozilima.

14. Zaključak (Suština i sposobnosti)

• Sposobnost taktičkog planiranja: Kroz godine teškog snalaženja u tuđini i na beogradskom asfaltu, naučio sam da uvek posmatram širu sliku problema i da dobro razmislim o nekoliko koraka unapred pre nego što donesem bilo kakvu odluku.
• Stručnjak za mehaniku i naprednu logistiku: Zahvaljujući dugogodišnjem radu u elitnim nemačkim servisima, posedujem vrhunsko praktično znanje o popravci automobila, kompjuterskoj autodijagnostici i bezbednom prevozu i transportu vozila na specifične lokacije.
• Tehnički potkovan zanatlija: Jedinstvena kombinacija Srednje elektrotehničke škole i praktičnog rada sa ocem i nemačkim inženjerima čini me izuzetno sposobnim za rešavanje najkomplikovanijih kvarova na elektronici i elektro-instalacijama modernih vozila.