Nikola Bregana
Batonga
Igrač
Joined:21 August 2025
Messages:2
Reaction score:0
Points:40
1. Prezime, Ime, Statičan (ID) Nikola Stojanovic
2. Godine i datum rođenja: Godina:40 Datum:1985
3. 3 Fotografije lika (Celo lice, Levi profil, Desni profil)
4. Pol Muski
5. Religija hriscanin
6. Nacionalnost Srbin
7. Roditelji (Puno ime) Stanislava,Aleksa
8. Izgled (stil odevanja, frizura, crte lica) Kosa namestena na stranu(malo zalizana),bez oziljaka i tetovaza
9. Karakteristične osobine :
10. Obrazovanje: Osnovna Skola,Srednja Ekonomska,''Advokatska skola americke samoa"(Onlajn kurs)
11. Stil života: Radi kao advokat, ali nije klasičan „dosadan“ advokat. On je više čovek za dogovore, pogodbe i prečice. Njegova kancelarija je puna šarenih postera, jeftinih reklama i slogana tipa: „Zovi Nikolu – reši stvar!“. Uvek obučen u upadljiva odela u kombinacijama koje bodu oči, jer veruje da boje privlače mušterije i skreću pažnju.Nikola se budi kasno jer je prethodne noći ostao budan do jutra, bilo da je radio na slučaju, gledao reprize domaćih serija ili igrao poker s „klijentima“. Obožava da jede brzu hranu – pljeskavice, giros i sve što se može naručiti telefonom. Retko kuva, osim instant supe.Njegovi prijatelji nisu klasični prijatelji – više su poznanici koje zove „braćom“. To su sitni biznismeni, polu-kriminalci, taksisti koji „znaju rutu bez saobraćajaca“ i ljudi kojima uvek može da nađe rupu u zakonu. On je mreža za sebe.Nikola veruje da je sve stvar dogovora i da svako pravilo može da se „savije“. Njegov moto je: „Nije bitno šta si uradio, bitno je kako to predstaviš.“ Voli da se šali, preuveličava i obećava, ali nekako uvek ispliva i snađe se.
11.1. Rano detinjstvo (0-3 godine): Naucio da hoda,bio je smiren i nije plakao puno.Nije voleo kao ostala deca da se igra sa igrackama,i nisu ga nesto zanimala.
11.2. Detinjstvo (3-12 godina): Još u osnovnoj školi znao je da „proda“ svoje usluge – za domaći zadatak tražio je sendvič ili figuricu iz žvake.
Bio je „posrednik“ među klincima: ako se neko posvađa, Nikola je nalazio način da „pomiri“ obe strane, ali tek kad dobije čokoladicu ili sitnu uslugu.
U školskoj prodavnici uvek je znao kako da dobije više za manje para – ili je molio, ili ubeđivao, ili šarmirao prodavačicu.
Dolazio je iz porodice srednjeg sloja, roditelji su želeli da bude „nešto ozbiljno“, ali Nikola je već tada više verovao u priču i ubedljivost nego u učenje iz knjige.
Često je slušao razgovore starijih u kafani ili na ulici i upijao izraze, fore i poslovice koje će kasnije koristiti kao „advokatski arsenal“.
11.3. Tinejdžerske godine (12-18 godina):
Nikola je bio prosečan učenik po ocenama, ali najbolji po „pričanju priče“.
Profesori su ga pamtili kao onog klinca koji uvek ima „spremno opravdanje“ – od nestale sveske, do toga da mu je pas „pojeo“ pismeni (iako nikad nije imao psa).
Njegova strategija nije bila da uči napamet, već da ubedi nastavnika da mu da još jednu šansu, ili da na kontrolnom „prepriča“ dovoljno da zvuči pametno.
U osnovnoj školi počeo je da piše „gotove izgovore“ i „opravdanja“ za drugare – uz malu naknadu, naravno (čokoladica, sendvič, sitna para).
U srednjoj školi širio je biznis: prodavao je korišćene zbirke testova, dogovarao „zamene“ na fizičkom, čak je i pomagao klincima da smisle izgovor za roditelje.
Uvek je bio posrednik – ako si hteo kartu za koncert ili da izbegneš kontrolu u busu, Nikola je znao nekog ili smislio foru.
Bio je glavni u društvu, iako nikad nije bio najbolji učenik ni sportista. Ljudi su ga voleli jer je bio duhovit, šarmantan i uvek spreman da „sredi stvar“.
Voleo je šarene košulje i „markirane patike“ – iako su često bile sa buvljaka, Nikola ih je nosio kao da su original.
Njegova sposobnost da preuveliča i ubedi ljude činila ga je da deluje važnije nego što jeste.
12. Sadašnje vreme — kako lik sada živi:
Nikola je sada advokat sa 40 godina, ali njegov posao nije „uglađeni advokatski biro“ – više liči na cirkus.
Kancelarija mu je u iznajmljenom prostoru pored jedne trafike i kladionice. Na vratima stoji ogromna reklama:
„Nikola Stojanović – Rešenje za sve vaše probleme!“
Unutra – šarene reklame, stari sto pun papira, telefoni koji stalno zvone i fotelja koja škripi.
Njegovi klijenti su ljudi koje drugi advokati ne žele: sitni prevaranti, vlasnici sumnjivih firmi, dužnici, pa čak i poneki ozbiljniji „biznismen iz senke“.
Nikola zna da će ga ozbiljni advokati uvek gledati sa visine, ali on uživa u svom „narodnom stilu“.
13. Planovi za budućnost:
Nikola ne sanja da bude ozbiljan pravnik u nekoj uglađenoj advokatskoj kancelariji. Njegov cilj je da postane lice koje svako u Beogradu zna.
Planira ogromne bilborde: „Zovi Nikolu – reši stvar!“
Hoće reklame na TV-u i radiju, čak i džinglove u kafanama.
Želi da ga ljudi izgovaraju kao frazu: „Ako upadneš u problem – zovi Nikolu.“
Franchise“ kancelarije u Nišu, Novom Sadu, Podgorici, Sarajevu, Skoplju.
Svaka kancelarija bi bila više kao kiosk ili servis, gde se ulazi da se „sredi“ problem.
Planira da zapošljava mlade „Nikole“ – advokate koji će učiti njegov stil, a ne zakone.
Kaže da će „jednog dana smiriti loptu“, kupiti kuću na Avali i imati dvoje dece.
Ali u isto vreme tvrdi da „za ozbiljan brak treba ozbiljna žena koja razume da ja nikad neću biti ozbiljan“.
2. Godine i datum rođenja: Godina:40 Datum:1985
3. 3 Fotografije lika (Celo lice, Levi profil, Desni profil)
4. Pol Muski
5. Religija hriscanin
6. Nacionalnost Srbin
7. Roditelji (Puno ime) Stanislava,Aleksa
8. Izgled (stil odevanja, frizura, crte lica) Kosa namestena na stranu(malo zalizana),bez oziljaka i tetovaza
9. Karakteristične osobine :
10. Obrazovanje: Osnovna Skola,Srednja Ekonomska,''Advokatska skola americke samoa"(Onlajn kurs)
11. Stil života: Radi kao advokat, ali nije klasičan „dosadan“ advokat. On je više čovek za dogovore, pogodbe i prečice. Njegova kancelarija je puna šarenih postera, jeftinih reklama i slogana tipa: „Zovi Nikolu – reši stvar!“. Uvek obučen u upadljiva odela u kombinacijama koje bodu oči, jer veruje da boje privlače mušterije i skreću pažnju.Nikola se budi kasno jer je prethodne noći ostao budan do jutra, bilo da je radio na slučaju, gledao reprize domaćih serija ili igrao poker s „klijentima“. Obožava da jede brzu hranu – pljeskavice, giros i sve što se može naručiti telefonom. Retko kuva, osim instant supe.Njegovi prijatelji nisu klasični prijatelji – više su poznanici koje zove „braćom“. To su sitni biznismeni, polu-kriminalci, taksisti koji „znaju rutu bez saobraćajaca“ i ljudi kojima uvek može da nađe rupu u zakonu. On je mreža za sebe.Nikola veruje da je sve stvar dogovora i da svako pravilo može da se „savije“. Njegov moto je: „Nije bitno šta si uradio, bitno je kako to predstaviš.“ Voli da se šali, preuveličava i obećava, ali nekako uvek ispliva i snađe se.
11.1. Rano detinjstvo (0-3 godine): Naucio da hoda,bio je smiren i nije plakao puno.Nije voleo kao ostala deca da se igra sa igrackama,i nisu ga nesto zanimala.
11.2. Detinjstvo (3-12 godina): Još u osnovnoj školi znao je da „proda“ svoje usluge – za domaći zadatak tražio je sendvič ili figuricu iz žvake.
Bio je „posrednik“ među klincima: ako se neko posvađa, Nikola je nalazio način da „pomiri“ obe strane, ali tek kad dobije čokoladicu ili sitnu uslugu.
U školskoj prodavnici uvek je znao kako da dobije više za manje para – ili je molio, ili ubeđivao, ili šarmirao prodavačicu.
Dolazio je iz porodice srednjeg sloja, roditelji su želeli da bude „nešto ozbiljno“, ali Nikola je već tada više verovao u priču i ubedljivost nego u učenje iz knjige.
Često je slušao razgovore starijih u kafani ili na ulici i upijao izraze, fore i poslovice koje će kasnije koristiti kao „advokatski arsenal“.
11.3. Tinejdžerske godine (12-18 godina):
Nikola je bio prosečan učenik po ocenama, ali najbolji po „pričanju priče“.
Profesori su ga pamtili kao onog klinca koji uvek ima „spremno opravdanje“ – od nestale sveske, do toga da mu je pas „pojeo“ pismeni (iako nikad nije imao psa).
Njegova strategija nije bila da uči napamet, već da ubedi nastavnika da mu da još jednu šansu, ili da na kontrolnom „prepriča“ dovoljno da zvuči pametno.
U osnovnoj školi počeo je da piše „gotove izgovore“ i „opravdanja“ za drugare – uz malu naknadu, naravno (čokoladica, sendvič, sitna para).
U srednjoj školi širio je biznis: prodavao je korišćene zbirke testova, dogovarao „zamene“ na fizičkom, čak je i pomagao klincima da smisle izgovor za roditelje.
Uvek je bio posrednik – ako si hteo kartu za koncert ili da izbegneš kontrolu u busu, Nikola je znao nekog ili smislio foru.
Bio je glavni u društvu, iako nikad nije bio najbolji učenik ni sportista. Ljudi su ga voleli jer je bio duhovit, šarmantan i uvek spreman da „sredi stvar“.
Voleo je šarene košulje i „markirane patike“ – iako su često bile sa buvljaka, Nikola ih je nosio kao da su original.
Njegova sposobnost da preuveliča i ubedi ljude činila ga je da deluje važnije nego što jeste.
12. Sadašnje vreme — kako lik sada živi:
Nikola je sada advokat sa 40 godina, ali njegov posao nije „uglađeni advokatski biro“ – više liči na cirkus.
Kancelarija mu je u iznajmljenom prostoru pored jedne trafike i kladionice. Na vratima stoji ogromna reklama:
„Nikola Stojanović – Rešenje za sve vaše probleme!“
Unutra – šarene reklame, stari sto pun papira, telefoni koji stalno zvone i fotelja koja škripi.
Njegovi klijenti su ljudi koje drugi advokati ne žele: sitni prevaranti, vlasnici sumnjivih firmi, dužnici, pa čak i poneki ozbiljniji „biznismen iz senke“.
Nikola zna da će ga ozbiljni advokati uvek gledati sa visine, ali on uživa u svom „narodnom stilu“.
13. Planovi za budućnost:
Nikola ne sanja da bude ozbiljan pravnik u nekoj uglađenoj advokatskoj kancelariji. Njegov cilj je da postane lice koje svako u Beogradu zna.
Planira ogromne bilborde: „Zovi Nikolu – reši stvar!“
Hoće reklame na TV-u i radiju, čak i džinglove u kafanama.
Želi da ga ljudi izgovaraju kao frazu: „Ako upadneš u problem – zovi Nikolu.“
Franchise“ kancelarije u Nišu, Novom Sadu, Podgorici, Sarajevu, Skoplju.
Svaka kancelarija bi bila više kao kiosk ili servis, gde se ulazi da se „sredi“ problem.
Planira da zapošljava mlade „Nikole“ – advokate koji će učiti njegov stil, a ne zakone.
Kaže da će „jednog dana smiriti loptu“, kupiti kuću na Avali i imati dvoje dece.
Ali u isto vreme tvrdi da „za ozbiljan brak treba ozbiljna žena koja razume da ja nikad neću biti ozbiljan“.
Last edited by a moderator:
