P
pakibo
Gost Prestolnice
Igrač
Joined:18 November 2025
Messages:27
Reaction score:0
Points:25
1. Prezime, Ime, Statičan (ID):
Pavel Miljanic 997-921
2. Pol: Muški
3. Fotografije lika:
4. Pol: Muški
5. Religija: Pravoslavac (nepraktikujući - krsna slava se obeležava više iz navike nego iz vere)
6. Nacionalnost: Srbin
7. Roditelji:
- Otac: Dragan Miljanić (penzionisan, nekada radio u fabrici "Industrija mašina i traktora" na Novom Beogradu)
- Majka: Snežana Miljanić, rođena Stanković (radila kao prodavačica, sada penzionerka)
7.1. Braća / sestre:
- Stariji brat Adrian Miljanić (33 godine). Odnosi su dobri - kada se čuju, razgovor je topao i iskren, nema ničega što bi zahladilo bratsku ljubav. Adrian samo retko svraća kod Pavela u grad, pošto ima svoje obaveze i drugačiji ritam života. Pavel zna da je brat tu kada zatreba, i to mu je dovoljno.
8. Izgled:
Srednje građe, visok oko 183 cm. Lice oštrih crta, isturene jagodice, izražajan i veliki nos. Kosa u pletenicama (braids), brada uredno potkresana. Nosi crvenu majicu i crni šorc, sa patikama. Stil je jednostavan i funkcionalan.
9. Karakteristične osobine:
- Ožiljak na desnoj obrvi, dugačak oko dva centimetra - uspomena iz tučnjave ispred kafanskog bara "Noćni Vukovi" kada je imao 19 godina.
- Mali madež na levoj strani vrata.
- Žuljeviti dlanovi - od godina rada kao mehaničar.
- Nema tetovaža.
10. Obrazovanje:
- Završio osnovnu školu u građanskoj oblasti sa prosečnim uspehom (vrlo dobar).
- Srednja tehnička škola, smer mašinski tehničar za motorna vozila - završio sa dobrim uspehom, više iz dosade nego iz interesovanja, ali ga je to kasnije i hranilo.
- Završio policijsku obuku u centru u Batajniku.
- Razne kraće obuke kasnije - kurs za zaštitu lica i imovine, obuka za rukovanje vatrenim oružjem (za rad u obezbeđenju), i interna obuka u RTB-u za rukovodeća radna mesta.
11. Stil života:
11.1. Rano detinjstvo (0-3 godine):
Rođen na Narodnom vencu. Porodica je živela u dvosobnom stanu u centru grada, kraj koji je tada bio pristojan ali ne i bogat. Rana sećanja su mu mutna - pamti samo tatine ruke pune mašinskog ulja kada bi se vraćao s posla, i miris mamine kuhinje. Bio je mirno dete.
11.2. Detinjstvo (3-12 godina):
Detinjstvo na Narodnom vencu, ranih dvehiljaditih. Igrao fudbal po betonskim terenima, krao trešnje po dvorištima, vraćao se kući prljav i izgreban. U školi prosečan, nije bio ni mangup ni štreber. Brat Adrian mu je bio idol - vodio ga je na utakmice, učio ga kako da se izbori sa starijima. Otac strog, malo prisutan zbog smena u fabrici. Majka topla, ali umorna od dvostrukog posla.
11.3. Tinejdžerske godine (12-18 godina):
Adrian se polako osamostaljuje i Pavel počinje sve više vremena da provodi sa starijom ekipom iz kraja. Ulazi u sitnu šemu - krađa po prodavnicama, prodaja sumnjive robe, par tučnjava. Sa 19 godina (kasno vraćanje sa rođendana) ulazi u tuču ispred kafanskog bara "Noćni Vukovi" i odnosi ožiljak iznad oka. To ga ne zaustavlja, ali ga pomalo otrezni. Završava srednju školu sa minimalnim trudom, više zbog majke nego zbog sebe.
11.4. Mladost (18-28 godina):
Prvi posao kod Pauna Gottija:
Sa 19 godina, čim je došao u grad, počeo je da traži posao. Pregledao je oglase i video da neko oglašava posao za automehaničara - javio se i tako upoznao Pauna Gottija, koji je držao automehaničarsku radnju. Tamo je proveo skoro tri godine. Paun ga je naučio zanatu kako treba - ne onaj iz škole iz knjige, nego pravi, ulični način popravke svega što dođe. Naučio je da prepozna ukradene delove, da popravi ono što ne treba popraviti, da ćuti kada treba ćutati. Bilo je to "prljavo" mehaničarstvo - pola posla bilo je legalno, pola nije, ali Pavel je dobro zarađivao i imao prvi put osećaj da nekuda pripada. Vremenom je postao i suvlasnik firme, jer mu je Paun verovao i prepoznao njegov rad. Kada je firma otišla u stečaj 2021. godine, Pavel se osećao kao da je ostao bez porodice.
Posle bankrota, ostao je bez prihoda i bez plana. Mama mu je preko poznanika sredila prijavu za policijsku obuku - htela je da ga "izvuče s ulice". Pavel je pristao iz besparice, ne iz uverenja. Završio obuku u Batajniku, dobio prvi raspored u stanici na Novom Beogradu. Trajalo je svega oko godinu dana. Brzo je shvatio da ne može da gleda kolege kako prave iste šeme od kojih je on bežao, samo s druge strane. Dao je otkaz kada je dobio nalog da privede čoveka kojeg je lično znao - tipa koji mu je nekada dao prvi pravi posao. Otišao bez velike scene, ali sa gorkim ukusom u ustima.
Posle policije, vratio se onome što je znao. Ovaj period (otprilike 22-25 godina) je najmračniji deo njegove biografije. Nije pričao mnogo o tome ni najbližima. Radio sa ljudima iz starog kraja, ulazio u sitnije šeme - preprodaja, neke posredničke priče oko vozila. Sve se završilo tako što je jednog dana uhvaćen i osuđen na zatvorsku kaznu. Odsedeo je deo kazne, ali je pušten ranije zbog dobrog ponašanja. Te mesece iza rešetaka koristio je da razmisli o svemu - i kada je izašao, znao je da mora iz korena da promeni život.
Upravo ga je to iskustvo i motivisalo da pokuša nešto sasvim drugačije. Slao je oglase i prijavljivao se na razne pozicije, dok mu se nije javio RTB (Radio Televizija Beograd). Počeo je na najnižem nivou. Iznenadio je sve, uključujući i sebe - bio je posvećen, pristojan, dolazio na vreme. Za dve i po godine napredovao je sve do mesta glavnog direktora. Nosio je odelo, sedeo na sastancima, pisao izveštaje. Spolja je sve bilo savršeno. Iznutra je sve više osećao da se davi. Konstantne kancelarijske igre, politika, pretvaranje - to nije bilo za njega.
PSC Delta - sadašnji posao:
Pre nekoliko meseci dao je otkaz u RTB-u i prešao u privatnu firmu za obezbeđenje "PSC Delta". Tu je dobio ono što mu je nedostajalo - adrenalin, terenski rad, fizičku stranu posla. Naučili su ga taktici, koordinaciji u timu, naprednoj upotrebi oružja, procenama rizika. Radi obezbeđenje uglavnom ozbiljnijih klijenata, povremeno i tranzite. Plata je solidna ali ne velika kao u RTB-u, ali on prvi put posle dugo vremena ne broji sate do kraja smene.
12. Sadašnje vreme - kako lik sada živi:
Kupio je kuću na Brezovom putu u Batajniku - mesto koje mu odgovara, dovoljno udaljeno od centra grada da ima mira, ali blizu kada treba na posao. Živi sam. Kuva loše, jede uglavnom napolju ili kod majke kada svrati. Druži se sa malom ekipom - par ljudi iz PSC Delte i jedan-dva stara prijatelja iz mehaničarskih dana. Nema stalnu devojku, par kratkih veza koje nisu funkcionisale jer "ne može da objasni šta tačno radi". Odnos sa porodicom - sa majkom topao, sa ocem ćutljiv ali korektan, sa bratom Adrianom dobar iako se retko viđaju. Uveče kada je sam, sve češće se vraća na razmišljanje da napravi nešto svoje.
13. Planovi za budućnost:
Glavni plan - vratiti staru automehaničarsku firmu iz stečaja. Pošto je bio suvlasnik, ima pravnu osnovu da pokuša povratak. Konsultovaće se sa advokatom oko procedure - da vidi šta treba uraditi, koje papire prikupiti, kako rešiti dugovanja koja su firmu odvela u stečaj. Sanja da jednog dana ima firmu sa dva-tri zaposlena, da ima vremena za sebe, možda i porodicu. Ne planira da skroz ostavi obezbeđenje - možda bude radio honorarno i posle, jer mu fali ta strana.
14. Zaključak:
Pavel zna da popravi skoro svako vozilo - od starih jugića do modernih nemačkih automobila. Zna kako funkcioniše ulica i kako funkcioniše uniforma, što ga čini opasnim i opreznim u istom trenutku. Sme da se tuče, ali ne traži tuču - naučio je razliku. Ume da rukuje vatrenim oružjem profesionalno (zbog PSC obuke). Razume kako rade administrativni sistemi (zbog RTB-a). Zna da bude tih kada treba, glasan kada treba. Ne veruje lako ljudima, ali je odan onima koje pusti blizu. Ima prošlost koja ga povremeno sustigne, ali se trudi da ne dozvoli da ga definiše. Nije heroj, nije zlikovac - čovek koji je previše puta birao pogrešno i sada pokušava da bira pažljivije.
Pavel Miljanic 997-921
2. Pol: Muški
3. Fotografije lika:
4. Pol: Muški
5. Religija: Pravoslavac (nepraktikujući - krsna slava se obeležava više iz navike nego iz vere)
6. Nacionalnost: Srbin
7. Roditelji:
- Otac: Dragan Miljanić (penzionisan, nekada radio u fabrici "Industrija mašina i traktora" na Novom Beogradu)
- Majka: Snežana Miljanić, rođena Stanković (radila kao prodavačica, sada penzionerka)
7.1. Braća / sestre:
- Stariji brat Adrian Miljanić (33 godine). Odnosi su dobri - kada se čuju, razgovor je topao i iskren, nema ničega što bi zahladilo bratsku ljubav. Adrian samo retko svraća kod Pavela u grad, pošto ima svoje obaveze i drugačiji ritam života. Pavel zna da je brat tu kada zatreba, i to mu je dovoljno.
8. Izgled:
Srednje građe, visok oko 183 cm. Lice oštrih crta, isturene jagodice, izražajan i veliki nos. Kosa u pletenicama (braids), brada uredno potkresana. Nosi crvenu majicu i crni šorc, sa patikama. Stil je jednostavan i funkcionalan.
9. Karakteristične osobine:
- Ožiljak na desnoj obrvi, dugačak oko dva centimetra - uspomena iz tučnjave ispred kafanskog bara "Noćni Vukovi" kada je imao 19 godina.
- Mali madež na levoj strani vrata.
- Žuljeviti dlanovi - od godina rada kao mehaničar.
- Nema tetovaža.
10. Obrazovanje:
- Završio osnovnu školu u građanskoj oblasti sa prosečnim uspehom (vrlo dobar).
- Srednja tehnička škola, smer mašinski tehničar za motorna vozila - završio sa dobrim uspehom, više iz dosade nego iz interesovanja, ali ga je to kasnije i hranilo.
- Završio policijsku obuku u centru u Batajniku.
- Razne kraće obuke kasnije - kurs za zaštitu lica i imovine, obuka za rukovanje vatrenim oružjem (za rad u obezbeđenju), i interna obuka u RTB-u za rukovodeća radna mesta.
11. Stil života:
11.1. Rano detinjstvo (0-3 godine):
Rođen na Narodnom vencu. Porodica je živela u dvosobnom stanu u centru grada, kraj koji je tada bio pristojan ali ne i bogat. Rana sećanja su mu mutna - pamti samo tatine ruke pune mašinskog ulja kada bi se vraćao s posla, i miris mamine kuhinje. Bio je mirno dete.
11.2. Detinjstvo (3-12 godina):
Detinjstvo na Narodnom vencu, ranih dvehiljaditih. Igrao fudbal po betonskim terenima, krao trešnje po dvorištima, vraćao se kući prljav i izgreban. U školi prosečan, nije bio ni mangup ni štreber. Brat Adrian mu je bio idol - vodio ga je na utakmice, učio ga kako da se izbori sa starijima. Otac strog, malo prisutan zbog smena u fabrici. Majka topla, ali umorna od dvostrukog posla.
11.3. Tinejdžerske godine (12-18 godina):
Adrian se polako osamostaljuje i Pavel počinje sve više vremena da provodi sa starijom ekipom iz kraja. Ulazi u sitnu šemu - krađa po prodavnicama, prodaja sumnjive robe, par tučnjava. Sa 19 godina (kasno vraćanje sa rođendana) ulazi u tuču ispred kafanskog bara "Noćni Vukovi" i odnosi ožiljak iznad oka. To ga ne zaustavlja, ali ga pomalo otrezni. Završava srednju školu sa minimalnim trudom, više zbog majke nego zbog sebe.
11.4. Mladost (18-28 godina):
Prvi posao kod Pauna Gottija:
Sa 19 godina, čim je došao u grad, počeo je da traži posao. Pregledao je oglase i video da neko oglašava posao za automehaničara - javio se i tako upoznao Pauna Gottija, koji je držao automehaničarsku radnju. Tamo je proveo skoro tri godine. Paun ga je naučio zanatu kako treba - ne onaj iz škole iz knjige, nego pravi, ulični način popravke svega što dođe. Naučio je da prepozna ukradene delove, da popravi ono što ne treba popraviti, da ćuti kada treba ćutati. Bilo je to "prljavo" mehaničarstvo - pola posla bilo je legalno, pola nije, ali Pavel je dobro zarađivao i imao prvi put osećaj da nekuda pripada. Vremenom je postao i suvlasnik firme, jer mu je Paun verovao i prepoznao njegov rad. Kada je firma otišla u stečaj 2021. godine, Pavel se osećao kao da je ostao bez porodice.
Posle bankrota, ostao je bez prihoda i bez plana. Mama mu je preko poznanika sredila prijavu za policijsku obuku - htela je da ga "izvuče s ulice". Pavel je pristao iz besparice, ne iz uverenja. Završio obuku u Batajniku, dobio prvi raspored u stanici na Novom Beogradu. Trajalo je svega oko godinu dana. Brzo je shvatio da ne može da gleda kolege kako prave iste šeme od kojih je on bežao, samo s druge strane. Dao je otkaz kada je dobio nalog da privede čoveka kojeg je lično znao - tipa koji mu je nekada dao prvi pravi posao. Otišao bez velike scene, ali sa gorkim ukusom u ustima.
Posle policije, vratio se onome što je znao. Ovaj period (otprilike 22-25 godina) je najmračniji deo njegove biografije. Nije pričao mnogo o tome ni najbližima. Radio sa ljudima iz starog kraja, ulazio u sitnije šeme - preprodaja, neke posredničke priče oko vozila. Sve se završilo tako što je jednog dana uhvaćen i osuđen na zatvorsku kaznu. Odsedeo je deo kazne, ali je pušten ranije zbog dobrog ponašanja. Te mesece iza rešetaka koristio je da razmisli o svemu - i kada je izašao, znao je da mora iz korena da promeni život.
Upravo ga je to iskustvo i motivisalo da pokuša nešto sasvim drugačije. Slao je oglase i prijavljivao se na razne pozicije, dok mu se nije javio RTB (Radio Televizija Beograd). Počeo je na najnižem nivou. Iznenadio je sve, uključujući i sebe - bio je posvećen, pristojan, dolazio na vreme. Za dve i po godine napredovao je sve do mesta glavnog direktora. Nosio je odelo, sedeo na sastancima, pisao izveštaje. Spolja je sve bilo savršeno. Iznutra je sve više osećao da se davi. Konstantne kancelarijske igre, politika, pretvaranje - to nije bilo za njega.
PSC Delta - sadašnji posao:
Pre nekoliko meseci dao je otkaz u RTB-u i prešao u privatnu firmu za obezbeđenje "PSC Delta". Tu je dobio ono što mu je nedostajalo - adrenalin, terenski rad, fizičku stranu posla. Naučili su ga taktici, koordinaciji u timu, naprednoj upotrebi oružja, procenama rizika. Radi obezbeđenje uglavnom ozbiljnijih klijenata, povremeno i tranzite. Plata je solidna ali ne velika kao u RTB-u, ali on prvi put posle dugo vremena ne broji sate do kraja smene.
12. Sadašnje vreme - kako lik sada živi:
Kupio je kuću na Brezovom putu u Batajniku - mesto koje mu odgovara, dovoljno udaljeno od centra grada da ima mira, ali blizu kada treba na posao. Živi sam. Kuva loše, jede uglavnom napolju ili kod majke kada svrati. Druži se sa malom ekipom - par ljudi iz PSC Delte i jedan-dva stara prijatelja iz mehaničarskih dana. Nema stalnu devojku, par kratkih veza koje nisu funkcionisale jer "ne može da objasni šta tačno radi". Odnos sa porodicom - sa majkom topao, sa ocem ćutljiv ali korektan, sa bratom Adrianom dobar iako se retko viđaju. Uveče kada je sam, sve češće se vraća na razmišljanje da napravi nešto svoje.
13. Planovi za budućnost:
Glavni plan - vratiti staru automehaničarsku firmu iz stečaja. Pošto je bio suvlasnik, ima pravnu osnovu da pokuša povratak. Konsultovaće se sa advokatom oko procedure - da vidi šta treba uraditi, koje papire prikupiti, kako rešiti dugovanja koja su firmu odvela u stečaj. Sanja da jednog dana ima firmu sa dva-tri zaposlena, da ima vremena za sebe, možda i porodicu. Ne planira da skroz ostavi obezbeđenje - možda bude radio honorarno i posle, jer mu fali ta strana.
14. Zaključak:
Pavel zna da popravi skoro svako vozilo - od starih jugića do modernih nemačkih automobila. Zna kako funkcioniše ulica i kako funkcioniše uniforma, što ga čini opasnim i opreznim u istom trenutku. Sme da se tuče, ali ne traži tuču - naučio je razliku. Ume da rukuje vatrenim oružjem profesionalno (zbog PSC obuke). Razume kako rade administrativni sistemi (zbog RTB-a). Zna da bude tih kada treba, glasan kada treba. Ne veruje lako ljudima, ali je odan onima koje pusti blizu. Ima prošlost koja ga povremeno sustigne, ali se trudi da ne dozvoli da ga definiše. Nije heroj, nije zlikovac - čovek koji je previše puta birao pogrešno i sada pokušava da bira pažljivije.
