AKTIVAN Pero DiLauro 724-182

[Petar_Mihajlovski]

BIOGRAFIJA RP KARAKTERA

---

1. Prezime, Ime, Statičan (ID)

DiLauro, Pero
(rođen kao Petar Mihajlovski)
Statičan ID: 724-182

---

2. Godine i datum rođenja

28 godina
Datum rođenja: 12.08.1996.
Mesto rođenja: Makedonija

---

3. Fotografije lika

4. Pol

Muški

5. Religija

Pravoslavac

6. Nacionalnost

Makedonac

7. Roditelji (puno ime)

Otac: Darko Mihajlovski
Majka: Maja Mihajlovski

7.1. Braća / sestre

Nema — Pero je jedinac

8. Izgled (stil odevanja, frizura, crte lica)

Pero DiLauro je osoba koja nikada ne izgleda slučajno. Čak i kada je obučen jednostavno, svaki detalj je na svom mestu. U formalnim prilikama nosi tamna, skupa odela, bez upadljivih detalja, jer smatra da pravi autoritet ne mora da se pokazuje. U svakodnevici je opušten, često u sportskim kombinacijama, trenerkama i patikama, spreman da se uklopi gde god da se pojavi. Njegove noge su u potpunosti prekrivene tetovažama koje predstavljaju različite faze njegovog života. Na obrvi ima prepoznatljiv eyebrow slit, znak nemira iz mlađih dana. Crna kosa i duboke crne oči dodatno pojačavaju ozbiljnost njegovog pogleda. Njegovo lice je mladoliko, ali pogled odaje čoveka koji je video previše za svoje godine.

9. Karakteristične osobine (madeži, ožiljci, poreklo)

Najveći trag koji Pero nosi nije fizički, već psihološki. Prvo ubistvo koje je izvršio sa pištoljem dobijenim od pokojnog dede ostavilo je dubok pečat. Naučio je da emocije drži zaključane duboko u sebi. Pravedan je, ali ne prašta izdaju. U stanju je da pomogne potpunom strancu, ali isto tako i da bez treptaja ukloni pretnju. Ne galami, ne preti — njegova smirenost često deluje zastrašujuće. U razgovoru je proračunat, sluša više nego što govori. Pamti sve, čak i ono što drugi misle da je nebitno. Njegova lojalnost je apsolutna, ali samo onima koji je zasluže.

10. Obrazovanje

Pero je završio elektrotehničku školu u Sloveniji, gde je stekao znanje koje danas koristi i u legalnim i u ilegalnim poslovima. Razume električne mreže, sigurnosne sisteme, kamere, alarme i improvizovana rešenja u kriznim situacijama. Nakon toga završava policijsku akademiju, gde detaljno uči zakone, procedure i taktike policije. Ne zna zakon samo napamet, već razume način na koji sistem funkcioniše iznutra. Zna gde se povlače granice, ali i gde su rupe. Ovo znanje mu daje ogromnu prednost u planiranju i vođenju akcija. Njegovo obrazovanje nikada nije bilo slučajno — sve je bilo deo šire slike.

11. Stil života

Život Pera DiLaura nikada nije bio linearan. On se nije razvijao postepeno kao kod većine ljudi, već u naglim lomovima, tišini i krizama. Svaka faza njegovog života ostavila je trag koji se kasnije nadovezivao na sledeći. Nikada nije imao luksuz da bude naivan. Od najranijih dana učio je da posmatra, pamti i ćuti. Njegov stil života nije rezultat želja, već posledica odluka i okolnosti. Sve što danas jeste, izgrađeno je kroz iskustvo, gubitke i hladne zaključke. Nije neko ko živi impulsivno, ali u njemu stalno tinja potreba za akcijom. Balansira između kontrole i haosa. Upravo taj balans ga održava živim. Njegov život je put čoveka koji je rano shvatio da svet ne prašta slabost.

11.1. Rano detinjstvo (0–3 godine)

Pero je rođen u Makedoniji, u porodici koja je pokušavala da živi mirno i povučeno. Prve godine njegovog života prolaze u tišini, bez previše buke i pažnje. Roditelji su se trudili da mu pruže sigurnost, ali su često bili odsutni zbog sopstvenih problema. Emocionalna povezanost nikada nije bila potpuna. Pero je rano naučio da se ne oslanja na tuđu blizinu. Bio je dete koje posmatra, ne dete koje traži. Retko je plakao, ali je dugo ćutao. Njegov pogled je često bio ozbiljniji nego što bi trebalo za dete tog uzrasta. Već tada se kod njega razvija osećaj samokontrole. Navikava se na samoću. Tišina mu postaje poznata. Nesigurnost mu nije strana. U tim ranim godinama stvara se temelj njegove unutrašnje snage. Naučio je da strah postoji, ali da se ne pokazuje. Taj period mu je usadio naviku da sve nosi u sebi. Bez žaljenja. Bez pitanja.

11.2. Detinjstvo (3–12 godina)

Kako je rastao, ključnu ulogu u njegovom životu preuzima deda (NN). Deda je bio čovek stare škole, grub, direktan i bez suvišnih emocija. Sa njim je Pero provodio najviše vremena, uglavnom van grada, u prirodi. Lov i boravak u šumi postaju svakodnevica. Tamo je učio strpljenju i disciplini. Deda ga je učio da se govori malo, a sluša mnogo. Naučio ga je da svaka odluka ima posledice. Kao znak poverenja, poklonio mu je pištolj. Taj trenutak Pero pamti do detalja. Oružje mu nije predstavljalo igračku, već obavezu. Shvatio je da moć nosi težinu. Detinjstvo mu nije bilo razigrano. Bilo je tiho, strogo i formativno. Naučio je da se ne žali. Da ne traži pomoć. Da se ne oslanja na druge. Taj period ga je očvrsnuo. Izdvojio. Pripremio za ono što dolazi.

11.3. Tinejdžerske godine (12–18 godina)

Tokom tinejdžerskih godina, Pero postaje povučen, ali mentalno izuzetno stabilan. U društvu ima mali krug ljudi kojima veruje. Jedan od njih je njegov blizak prijatelj (NN). Ne traži probleme, ali ne dozvoljava nepravdu. Ljudi osećaju da sa njim nema šale. U 17. godini dolazi do incidenta u klubu u Sloveniji. Njegov prijatelj biva napadnut nožem. Sve se dešava u sekundi. Panika, vika, krv. Pero reaguje instinktivno. Koristi pištolj. Napadač gubi život. Policija brzo reaguje. Pero biva uhapšen. Sledi istraga i suđenje. Optužen je za ubistvo u znaku samoodbrane. Sud mu izriče kaznu od pet godina zatvora. Presudu prihvata bez emocija. Ne pravda se. Ne moli. U tom trenutku shvata da se njegov život nepovratno menja. Detinjstvo se završava tog dana. Bez povratka.

11.4. Mladost (18–30 godina)

Zatvor u Sloveniji postaje njegova nova realnost. Prve mesece provodi u tišini. Ne pravi probleme. Ne ulazi u konflikte. Posmatra ljude i sistem. Uči kako funkcioniše kontrola. Postaje poznat kao miran i disciplinovan zatvorenik. Emocije drži zaključane. Nakon tri godine, zbog uzornog ponašanja, biva pušten na slobodu. Izlazi drugačiji čovek. Bez iluzija. Nastavlja školovanje. Završava elektrotehničku školu, a zatim i policijsku akademiju. Uči zakone do najsitnijih detalja. Razume sistem iznutra. U tom periodu upoznaje Yodu DiLaura. Prepoznaje se potencijal. Pero odbacuje staro ime i postaje Pero DiLauro. Ulazi u mafijašku porodicu. Počinje da se bavi pranjem novca, trgovinom oružjem i organizacijom akcija. Radi tiho. Precizno. Bez greške.

11.5. Zrelost (30–60 godina)

/

11.6. Starost (60–80 godina)

/

11.7. Starost (80+ godina)

/

12. Sadašnje vreme — kako lik sada živi

Danas, Pero DiLauro pokušava da vodi život u senci, ali senka mu nikada ne miruje. Spolja deluje smireno i kontrolisano. Iznutra, adrenalin mu ne da mira. U njemu postoji stalna spremnost za akciju. Ako situacija zahteva nasilje, on neće oklevati. Još jedno ubistvo za njega nije emotivna prepreka. To je odluka. Tehničko pitanje. Radi u pozadini, organizuje, povezuje ljude i tokove novca. Beograd mu je operativna baza. Ima mrežu lojalnih ljudi. Poverenje daje sporo. Živi disciplinovano. Bez poroka. Ali deo njega i dalje traži haos. U kriznim situacijama on je najmirniji. Tada se oseća najživlje. Njegova snaga je u kontroli. Njegova opasnost je u spremnosti.

13. Planovi za budućnost

Pero vidi sebe kao figuru iz senke. Njegov uzor je Vito Corleone. Ne želi slavu. Želi stabilnost i kontrolu. Planira da proširi uticaj porodice DiLauro kroz finansije i logistiku. Cilj mu je sistem koji može da funkcioniše i bez njega. Dugoročno želi da ostavi ime koje se poštuje, ali ne izgovara olako. Njegov plan nije haos. Njegov plan je red. Red koji on kontroliše.

14. Zaključak

Pero DiLauro je proizvod teške prošlosti i hladnih odluka.
Zna zakone, zna tehniku, zna ljude i njihove slabosti.
Pametan je kada treba, ali i kada ne treba.
Ne reaguje impulsivno, ali kada odluči — ide do kraja.
Njegova snaga nije u nasilju, već u kontroli.
Iza mladolikog lica krije se strateg koji zna cenu svake greške.
Pero ne traži sukobe, ali je uvek spreman da ih završi.
On ne ostavlja tragove — ostavlja posledice.

 

[Viseslav Ilic | Ben]

Dobar dan !
Tvoja biografija je PRIHVACENA​