RP BIOGRAFIJA ZA IME Ivan Venom

[Ivan Venom]

RP BIOGRAFIJA — IVAN VENOM

1. Osnovne informacije

Ime i prezime: Ivan Venom
Godine: 27
Datum rođenja: 14.03.1999. godine
Pol: Muški
Nacionalnost: Srpska
Religija: Pravoslavna

2. Slika karaktera

3. Porodica

Otac: Marko Venom
Majka: Jelena Venom
Sestra: Ana Venom

Ivan potiče iz porodice srednje klase koja je živela u manjem mestu u Srbiji. Prezime Venom je pravo porodično prezime koje se sa očeve strane prenosi već nekoliko generacija. Njegov otac Marko nasledio ga je od svog oca, kao što je kasnije Ivan prezime nasledio od Marka. U porodici se prezime nikada nije koristilo kao nadimak.

Ivanov otac Marko radio je kao automehaničar i od ranog jutra je često bio u auto-servisu. Majka Jelena bila je zaposlena u administraciji jedne privatne firme. Roditelji nisu imali veliku zaradu, ali su se trudili da deci obezbede normalno detinjstvo i da ih nauče da poštuju rad i novac.

Ivan ima mlađu sestru Anu. Kao deca su se često svađali oko sitnica, ali su bili bliski i pomagali jedno drugom kada je bilo potrebno. Ivan je zbog toga još od malih nogu navikao da brine o ljudima koji su mu bliski.

4. Izgled

Ivan je visok oko 183 centimetra i nema kosu. Najčešće nosi plavu majicu i plavu trenerku sa belim prugama. Ne voli previše upadljivu garderobu i uglavnom bira jednostavnu odeću u kojoj se oseća prijatno.

5. Karakter

Ivan je po prirodi miran i nije osoba koja odmah prilazi nepoznatim ljudima. Potrebno mu je vreme da nekome stekne poverenje. Zbog toga ima manji krug ljudi kojima veruje, ali se prema njima ponaša iskreno.

Ne voli nepotrebne svađe i pokušava da probleme prvo reši razgovorom. Ipak, kada smatra da je u pravu, ume da bude tvrdoglav i teško menja mišljenje.

Kroz različite poslove koje je radio naučio je da prihvati kritiku. Ako pogreši, više voli da prizna grešku i nauči kako da je sledeći put ne ponovi nego da krivicu prebacuje na drugoga.

Novac mu je važan, ali ne voli da se hvali onim što ima. Smatra da čovek treba sam da zaradi ono što želi i da ne treba da se predstavlja boljim nego što jeste.

6. Obrazovanje

Ivan je osnovnu i srednju školu završio u mestu u kojem je odrastao. Nije bio među najboljim učenicima, ali nije pravio veće probleme i uglavnom je redovno izvršavao svoje obaveze.

Tokom srednje škole počeo je ozbiljnije da razmišlja o tome šta želi da radi u budućnosti. Nije bio zainteresovan za fakultet, jer je želeo da što pre pronađe posao i počne samostalno da zarađuje.

Najviše ga je privlačio posao vezan za automobile, jer je odrastao uz oca koji je radio kao automehaničar.

7. Rano detinjstvo — 0–3 godine

Ivan je prve godine života proveo sa roditeljima. Bio je mirno dete i najveći deo vremena provodio je uz majku, dok je otac radio.

Porodica nije imala mnogo novca, ali su roditelji uvek pokušavali da deci pruže ono što im je potrebno. Od malih nogu su ga učili da poštuje druge, da bude zahvalan i da ne očekuje da mu sve bude dato.

8. Detinjstvo — 3–12 godina

Ivan je veći deo detinjstva provodio sa decom iz kraja. Posle škole bi često odlazio kod oca u auto-servis i posmatrao šta radi.

U početku ga automobili nisu posebno zanimali. Više mu je bilo važno da bude uz oca. Međutim, kako je rastao, počeo je da postavlja pitanja o alatima, motorima i različitim kvarovima.

Kada je imao oko deset godina, otac mu je prvi put dozvolio da mu pomogne oko jednostavnijeg posla. Ivan je tada napravio malu grešku jer je požurio. Marko mu je objasnio da u tom poslu nije dobro raditi napamet i da svaka stvar mora da se proveri pre nego što se uradi.

Ivan je taj savet zapamtio. Od tada je imao naviku da prvo pogleda i razmisli, pa tek onda nešto uradi.

9. Tinejdžerske godine — 12–18 godina

U tinejdžerskim godinama Ivan je postao samostalniji i više je vremena provodio sa društvom. Nije bio neko ko je želeo da bude u centru pažnje. Imao je nekoliko bliskih drugova i uglavnom se držao manjeg društva.

Sa 15 godina počeo je redovno da pomaže ocu u auto-servisu. U početku je čistio radionicu, sređivao alat i donosio delove, ali je vremenom počeo da uči kako se rade jednostavniji poslovi.

Jedan događaj iz tog perioda posebno je uticao na njega. Tokom jedne školske godine njegov otac je imao manje posla nego ranije, pa je porodica morala pažljivije da raspoređuje novac. Ivan je tada prvi put ozbiljnije shvatio koliko je teško kada nemaš sigurnu zaradu.

Nije želeo da roditeljima bude dodatni teret, pa je počeo da vodi više računa o tome na šta troši novac. Od tada je postao štedljiviji i počeo je da razmišlja o tome da jednog dana ima svoj posao i sopstvenu zaradu.

Pred kraj srednje škole sve češće je pričao sa ocem o automobilima i poslu. Marko mu je govorio da je dobar zanat nešto što čoveku može koristiti čitavog života. Ivan je tada počeo ozbiljnije da razmišlja o tome da se profesionalno bavi automehaničarskim poslom.

10. Mladost — 18–23 godine

Nakon završene srednje škole Ivan nije nastavio školovanje. Želeo je da pronađe posao i počne samostalno da zarađuje.

Prvi posao pronašao je u manjoj radionici u svom mestu. U početku nije radio ozbiljne popravke. Čistio je radionicu, sređivao alat, pomagao starijim radnicima i učio kako izgleda pravi radni dan.

Posao nije bio posebno plaćen, ali Ivan nije odmah odustao. Smatrao je da mu je iskustvo važnije od početne zarade.

Posle nekog vremena dobio je priliku da radi u većem servisu u drugom gradu. Tamo je upoznao iskusnije radnike od kojih je naučio mnogo više. U početku mu nije bilo lako jer je često dobijao kritike kada bi pogrešio.

Umesto da odustane, počeo je više da pita i da zapisuje stvari koje nije znao. Vremenom je postao sigurniji u svoj rad i dobio je više odgovornosti.

Ipak, poslovi koje je radio nisu mu pružali dovoljno sigurnosti. Plata nije bila velika, a često nije znao koliko će dugo moći da ostane na istom poslu.

Tokom tog perioda počeo je ozbiljnije da razmišlja o odlasku u Beograd. Nije želeo da ode bez plana, pa je nekoliko meseci štedio novac i raspitivao se za poslove u auto-servisima.

11. Dolazak u Beograd — 2022. godina

Ivan se u Beograd preselio 2022. godine, kada je imao 23 godine. Glavni razlog preseljenja bio je posao i želja da postane potpuno samostalan.

Pre odlaska razgovarao je sa roditeljima. Majka je bila zabrinuta jer nije znala kako će se snaći u velikom gradu, dok ga je otac podržao i rekao mu da treba da pokuša ako smatra da je spreman.

Ivan je pre odlaska pronašao posao u privatnom auto-servisu i dogovorio se za početak rada. Iznajmio je mali stan i sa sobom poneo samo stvari koje su mu bile potrebne.

Prvih nekoliko meseci nije mu bilo lako. Nije dobro poznavao Beograd, morao je sam da plaća kiriju, račune i hranu, a na poslu je ponovo morao da se dokazuje.

Jednom prilikom je zbog neiskustva napravio grešku na poslu koja ga je koštala nekoliko dana dodatnog rada. Umesto da sakrije grešku, odmah je rekao nadređenom šta se dogodilo. Zajedno su ispravili problem, a Ivan je iz toga naučio da je bolje odmah priznati grešku nego pokušavati da je sakrije.

Posle nekoliko meseci počeo je bolje da se snalazi. Upoznao je nekoliko kolega sa kojima je kasnije postao prijatelj i postepeno je počeo da se oseća kao deo grada.

12. Sadašnje vreme

Danas Ivan živi u Beogradu i radi kao automehaničar u privatnom auto-servisu.

Do tog posla nije došao odmah. Godinama je skupljao iskustvo, počevši od jednostavnih poslova u radionici pa sve do ozbiljnijih popravki. Danas može samostalno da obavlja veliki deo posla, ali nema problem da pita iskusnijeg kolegu kada naiđe na kvar koji ne može odmah da reši.

Posao mu nekada bude naporan i često provede veliki deo dana u radionici, ali mu odgovara jer radi ono što je zavoleo još dok je bio dete.

Slobodno vreme najčešće provodi sa nekoliko bliskih prijatelja. Kada ima vremena, bavi se svojim automobilom i pokušava da nauči nešto novo vezano za mehaniku.

Sa roditeljima i sestrom je i dalje u kontaktu. Iako više ne žive zajedno, porodica mu je ostala važna i redovno ih posećuje kada može.

13. Planovi za budućnost

Ivanov glavni cilj je da nastavi da napreduje u svom poslu i stekne još iskustva.

Dugoročno želi da uštedi dovoljno novca kako bi jednog dana otvorio svoj mali auto-servis. Ne očekuje da će do toga doći brzo i svestan je da će za takav korak biti potrebno mnogo rada, novca i iskustva.

Takođe želi da ostane u Beogradu, jer je tu već napravio svoj život i navikao se na grad.

14. Zaključak

Ivan Venom je odrastao u običnoj porodici srednje klase i od malih nogu je bio vezan za automobile zbog svog oca. Kroz detinjstvo je polako učio da se znanje i iskustvo stiču vremenom.

Tinejdžerske godine, problemi sa finansijama u porodici i njegovo prvo radno iskustvo uticali su na to da postane odgovorniji i da počne ozbiljnije da razmišlja o budućnosti.

Nakon srednje škole nije imao unapred sređen život. Radio je više poslova, menjao sredine i učio kroz sopstvene greške. Tek nakon nekoliko godina rada odlučio je da se 2022. godine preseli u Beograd.

Početak u Beogradu nije mu bio jednostavan, ali je postepeno uspeo da pronađe svoje mesto, stekne nova poznanstva i izgradi stabilniji život.

Danas radi kao automehaničar i želi da jednog dana ima svoj servis. Njegov cilj nije da preko noći postane bogat, već da svojim radom napravi život kojim će biti zadovoljan.