AKTIVAN Stefan Nemanjic

[Stefan Nemanjic]

• 1. Prezime, Ime, Statičan (ID)
  -Stefan Nemanjic (644-178)
  
  
  
• 2. Godine i datum rođenja
  -17/04/1991
  
  
  
• 3. 3 Fotografije lika (Celo lice, Levi profil, Desni profil)
  
  
  
  
  
  
  
  
  
• 4. Pol
  -Muski
  
  
  
• 5. Religija
  -Hriscanstvo - Pravoslavlje
  
  
• 6. Nacionalnost
  -Srpsko
  
  
  
• 7. Roditelji (Puno ime)
  -Slobodan Nemanjic
  -Ivana Nemanjic
  
  
  
• 7.1. (Ako postoji brat/sestra, navedite ovde sa kratkim opisom)
  /
  
  
  
• 8. Izgled (stil odevanja, frizura, crte lica)
  -Kosulja, pantalone, belo-roze kosa, ostre crte lica i brada
  
  
  
• 9. Karakteristične osobine (madeži, ožiljci itd. - i njihovo poreklo)
  /
  
  
• 10. Obrazovanje
  -Turisticka-trgovac
  
  
  
• 11. Stil života:
  -Oblači se urbano,u kombinaciji sa poslovnim — tamne pantalone, košulja zavrnuta do lakta, ponekad sako preko majice.
  Cipele uvek čiste, jer „čoveka poznaješ po obući“.Nosi miris koji ne vrišti, ali ostane upamćen. Nema markirane odeće, ali sve što nosi ima stav.
  Ne juri bogatstvo, nego poštovanje. Ako ga pitaš šta želi za pet godina — samo će se nasmejati i reći:
  „Da moji znaju da sam čovek koji je svoje ispoštovao — i da niko ne može da kaže da sam ikad lagao.“
  
  
  
• 11.1. Rano detinjstvo (0-3 godine)
  -Rođen u radničkoj porodici na rubu grada. Majka trgovkinja, otac automehaničar koji je više vremena provodio pod haubom nego za stolom.
  Prve uspomene su miris benzina, buka s ulice i topli hleb iz pekare ispod zgrade.
  Nije bilo mnogo para, ali je bilo topline i glasnog smeha.
  Od malih nogu navikao da se snalazi — da od prazne limenke napravi igračku i da mu blato bude poligon.
  
  
  
• 11.2. Detinjstvo (3-12 godina)
  -Odrastanje uz starije klince iz kraja. Igrao je fudbal do mraka, znao je svaki ulaz i svaku prečicu između zgrada.
  U školi je bio solidan, ali u životnoj školi — odličan.
  Naučio kako da čita ljude po pogledu, da razlikuje priču od istine i da uvek ima rezervni plan.
  Otac ga je vodio u radionicu, učio ga da „auto ima dušu ako ga poštuješ“.
  Tada je i prvi put zavoleo motore, zvuk dizela i miris ulja.
  
  
  
• 11.3. Tinejdžerske godine (12-18 godina)
  -Tinejdžerski period doneo je bunt i prve ozbiljnije greške.
  Vozio bez dozvole, trkao se po naselju, upadao u sitne probleme s policijom.
  Ali imao je harizmu — znao je da iz svake situacije izađe uz osmeh i dobru priču.
  Počeo je da se druži sa starijima koji su „imali svoje poslove“, pa je rano naučio kako funkcioniše siva ekonomija.
  Završio srednju jedva, ali je imao veštinu koju mnogi nisu — znao je da proda bilo šta, bilo kome.
  
  
  
• 11.4. Mladost (18-30 godina)
  -Posle par neuspelih pokušaja da „nađe svoje mesto“ kod kuće, otišao je u Nemačku.
  U početku je bilo teško — radio je sve što se nudilo: pranje automobila, dostave, pomoćni radnik u servisu.
  Ali nikad se nije žalio. Vremenom je naučio jezik, upoznao prave ljude i našao svoj put u firmi za preprodaju automobila.
  Počeo je kao običan radnik, a završio kao marketinški menadžer koji zna kako da kupca pridobije pogledom i ponudom.
  Nemačka ga je naučila disciplini, tačnosti i kako da posao funkcioniše bez improvizacije.
  Ali uz sve to — polako mu je gasila onaj unutrašnji žar. Svaki dan isti, svaka kafa po rasporedu, sve sterilno i predvidivo.
  Godine su prolazile, štednja rasla, ali duša mu se gasila.
  
  -Oko tridesete godine osetio je da mu asfalt fali. Da mu treba buka, galama, improvizacija i osećaj da nešto gradi svojim rukama.
  Nije bilo nostalgije — samo instinkt da je tamo gde je počeo još uvek njegov pravi teren.
  Spakovao je kofere, uzeo sve što je zaradio i vratio se.
  Po povratku je sreo stare prijatelje u kafani. Par čašica, par priča o „nekad“ i plan se sam složio.
  Umesto da radi za druge, odlučio je da sa drugarima pokrene svoj biznis preprodaje automobila — koristeći znanje iz inostranstva i pare koje je godinama štedio.
  
  
  
• 12. Sadašnje vreme
  -Stefan anas gradi mrežu kupaca i prodavaca, balansira između legalnog i sivog tržišta, i zna kako da iz svake krntije napravi „vozilo sa dušom“.
  Ljude ne gleda kroz pare, već kroz reč, ali prevaru ne prašta.
  Smiren, poslovan i hladan kad treba, ali kad se piće zameša sa pričom, vidi se da iza odela i ozbiljnog tona stoji čovek sa asfalta.
  
  Živi u stanu koji je sam renovirao — jednostavno, ali s ukusom: beton, drvo i metal. Nema luksuza, ali sve ima smisla i priču.
  
  Vozi automobil koji je sam sredio, ne zbog para, nego zbog ponosa.
  
  
  
• 13. Planovi za budućnost
  -Cilj mu nije samo da posluje, već da ostavi trag. Želi da mreža kupaca i prodavaca raste, da posao bude prepoznatljiv po kvalitetu i po „vozilima sa dušom“.
  Planira da proširi biznis na više gradova, ali bez kompromisa i bez gubitka reputacije.
  San mu je da jednog dana bude legenda u gradu — ne zbog para, već zbog poštovanja koje se gradi godinama i koje niko ne može da kupi.

 

[Viseslav Ilic | Ben]

Dobar dan !

Tvoja RP biografija je prihvacena​