ODBIJENO Vuk Krstić 478-752

[Vukasin_2723]

1. Prezime, ime, statičan (ID): Vuk Krstić (478-752)
2. Godine i datum rođenja: 25.09.2000
3. 3 Fotografije lika (celo lice, levi profil, desni profil)
4. Pol: Muški
5. Religija: Pravoslavna
6. Nacionalnost: Srbin
7. Roditelji (puno ime): Otac Vedran, Majka Bojana
   7.1 (Ako postoji brat/sestra, navedite ovde sa kratkim opisom)
8. Izgled (stil odevanja, frizura, crte lica)
9. Karakteristične osobine (mladeži, ožiljci itd. i njihovo poreklo)
   • Ožiljak sa leve strane lica (pad na beton)
10. Obrazovanje:
    Osnovna i Srednja Vojna škola
11. Stil života:

11.1 Rano detinjstvo (0–3 godine)
Rođen sam u Berlinu, kao mali su me tretirali kao napredno dete. Rođen sam u bogatoj porodici i od rođenja su me učili poštovanju i hrabrosti.


11.2 Detinjstvo (3–12 godina)
Sa svojih 5 godina moji roditelji su odlučili da se vratimo u Srbiju. Tamo me upoznaju sa porodicom i istorijom moje porodice. Sa 10 godina me upisuju na plivanje i karate, i sa svojih 11 godina predstavljam reprezentaciju Srbije u plivanju kao junior. Svako leto sam išao na selo kod babe i dede. Deda me je svaki dan vodio u šumu gde me je učio kako da pucam i kako da rasklopim i sklopim ceo kalašnjikov.


11.3 Tinejdžerske godine (12–18 godina)
U 15. godini mi je deka preminuo, što me je jako pogodilo. U tom periodu sam se tukao po školi i imao loše ocene. Roditelji su reagovali i poslali su me u internat na 2 godine u Englesku. Tamo su me druga deca maltretirala i odnosili su se prema meni kao da sam sluga. Nije mi se svidelo, ali sam za to vreme upoznao jednog gospodina u biblioteci koji me je za te 2 godine naučio šta znači uzvratiti i kako da ne padam na provokacije. Posle 2 godine vraćam se u Srbiju i nastavljam normalan život. Svoj 18. rođendan sam proslavio sam, bez ikoga da mi čestita.


Mladost (18–30 godina)
U 19. godini mi je javljeno da su mi roditelji ubijeni zato što nisu hteli da daju velike pare. Odmah sam upao u depresiju, iako me nisu toliko voleli, svejedno su mi značili. U 22. godini sam krenuo u potragu za ubicama. Bilo mi je teško da radim jer nisam osećao neku obavezu. Nisam znao šta treba da radim niti da me neko voli. Doneo sam odluku da pronađem sve koji su učestvovali u ubistvu mojih roditelja i da im se osvetim. Nakon što sam izvršio osvetu, pročulo se za mene i našli su me mafijaši koji su mi ponudili 1 milion da rešim jednu osobu.

1. Sadašnje vreme — kako lik sada živi
   Kao plaćeni ubica
2. Planovi za budućnost
   Da uzmem velike pare od posla koji sam istreniran i koji volim
3. Zaključak
   Znam da ubijem čoveka za velike pare

 

[Vukasin_2723]

 

[Stefan Belic | Mafija]

Tvoja biografija NIJE PRIHVACENA​